Родољуб Драшковић за Бету: Режим је лош привредник, Србија већ деценију тоне у понор

Привредник и власник комапаније „Свислајон-Таково“ Родољуб Драшковић изјавио је данас да сви економски параметри говоре да посљедњу деценију Србија тоне у понор, и као друштво и као привреда.

Драшковић је у интервјуу агенцији Бета рекао да се режим доказао да је лош привредник јер се јавни дуг увећао за преко 150 одсто у односу на дуг из 2012. године.

„Овај режим није способан да враћа ануитете јавног дуга, него се задужује да би платио камате, које ће само у овој години износити више од двије милијарде евра“, истакао је он.

Према његовим ријечима, јавни сектор привреде је у тоталном расулу, неогранизован и презадужен.

„У јавном сектору су два одлучујућа фактора: довођење на руководећа мјеста неспособних по политичкој линији и корупција. Јавне инвестиције и тајни уговори довели су нас на врата пакла. Ниједна инвестиција није заснована на економским вриједностима, продуктивности и профитабилности, а све то пада на терет будућих генерација“, казао је.

Драшковић наводи да су национални доходак и новостворена вриједност у колизији.

„Нажалост, и те инвестиције су вишеструко скупље, него што је њихова цијена у овом дијелу Европе. Проблем лежи у неспособној, нестручној и неоговорној државној администрацији. Подобност се гледа, не по струци већ по посједовању партијске чланске карте, купљене дипломе и завршене вечерње политичке школе. Само на једном примјеру нека објасне како је у инвестицију реконструкције жељезничке станице у Новом Саду потрошено 65 милиона евра, а реална вриједност инвестиције је шест милиона евра, а истовремено је учињен злочин падом настрешнице на недужне грађане“, указао је.

На питање које су најдрастичније посљедице такве политике, Драшковић је рекао да је у посљедњих 10 година Србију напустило преко пола милиона младих, стручних и висококвалификованих грађана.

„Требало би посматрати демографску, географску карту и јавни дуг државе. Само за посљедњих 10 година земљу је напустило преко пола милиона младих, стручних, висококвалификованих грађана. Ми још увијек имамо школске и високообразовне државне установе које дају врло висок ниво професионалних кадрова. Али, они нису потребни овом режиму. Напротив, овај режим их тера из земље“, оцијенио је и истакао да је на примјеру рударења у Источној Србији очигледно да Србија постаје земља технолошког отпада.

Додао је да је старосна структура становништва поражавајућа, јер у земљи остају пензионери, радно неспособни.

„Стручни и висококвалификовани кадрови одлазе у пензију, а нема нове генерације која ће носити привредни и друштвени развој. За нове генерације апсолутно не постоји сигурност за трајну перспективу у овој земљи. Зато су се дигли студенти. Не да мијењају државу, него да је промијене“, рекао је.

Драшковић наводи да Србија једино има компаративну предност у пољопривреди, односно производњи хране.

„Међутим, и у тој грани привреде демографска слика је катастрофална. Остала су само старачка домаћинства, а и они не могу да живе од свога рада. Пољопривреда и прехрамбена индустрија Србије је могла да храни трећину Европе, а данас увозимо храну“, казао је.

Упитан да ли је исправна политика актуелне власти да странцима прода готово сва национална, природна и материјална богатства земље, Драшковић је рекао да власт ради супротно свим начелима националних интереса.

„Сматрам да је наша генерација добила државу на реверс, да изградимо демократски систем, инвестирамо у будућност и да је предамо данашњој младости, будућој генерацији, бољу, квалитетнију и сигурнију за живот, него што смо је ми наслиједили. Због тога студенти траже одговорност за учињена злодјела. Грађани су стали на браник даље продаје територија за рударење, забране давања и рушења историјских и културних вриједности ове нације“, рекао је.

Навео је да је национално богатство био и Пољопривредни комбинат Београд (ПКБ), који је имао савремену организацију, модерну прехрамбену индустрију засновану на сопственој пољопривредној производњи.

„Тај комбинат је могао да храни три милиона становника главног града и далеко шире. Ко га је продао? Зашто га је продао? Долази вријеме да се положе рачуни. Продали су Источну Србију, а данас се успињу да продају и Западну. Надам се да им народ који воли ову земљу неће дозволити“, сматра Драшковић.

На питање да ли се показало оправданим и корисним то што су страни инвеститори, поред инфраструктуре и земљишта добијали субвенције од преко 100.000 евра по радном мјесту, Драшковић је рекао да терет свих тих субвенција носи домаћа привреда.

„Од домаће привреде се отима како би се плаћали страни инвеститори. За такве потезе режима не постоји здрава логика. Доводе стране инвеститоре, плаћају субвенције и најчешће су директна конкуренција домаћој привреди. Поред корупцијских интереса, на сцени су и политички интереси. Отварају такве инвестиције пред изборе, да би од примитивног народа добили гласове“, истакао је власник „Свислајон-Такова“ и навео, како је рекао, два лоша примјера давања субвенција.

„Домаћа привреда преко режима који троши њихов новац, путем субвенција гради неки погон у Новом Саду, погон за производњу чоколаде. То је прича за елиту недавно одржаног скупа у Јагодини. Саопштава се да Србија коначно добија фабрику чоколаде, а само пословни систем ‘Свислајон-Таково’ има производне капацитете веће него што има трећина Европе. Други је случај давања субвенција неком страном сокаџији, а ‘Таково’ је један од водећих произвођача сокова у Србији. И не само то, ‘Таково’ већ 70 година инвестира у развој воћарства и повртарства у региону Шумадије и далеко шире“, рекао је.

Драшковић истиче да страни инвеститори долазе с прљавим технологијама, застарјелом процесном опремом и плаћају ниску цијену рада запосленима.

„Држава је те запослене ставила у положај најамних радника. Доказано је да страни инвеститори немају ни пословну, ни моралну одговорност. Они остваре финансијску корист и нестају без трага“, оценио је.

Упитан да ли постоје разлике у условима привређивања за домаће и стране фирме, Драшковић је рекао да су страни инвеститори повлашћени у сваком погледу.

„Страни инвеститори су ослобођени свих обавеза према друштву и према запосленима. Домаћа привреда је пасторче овог режима, а стожер свеукупног привредног и друштвеног развоја. Данас имамо горка искуства са страним инвеститорима, а режим декларативно саопштава јавности да је поносан на своја дјела“, навео је.

Коментаришући платежну моћ и животни стандард грађана Србије, Драшковић је казао да апсолутна већина становништва једва саставља крај са крајем.

„Какво друштво, такав стандард грађана. Прије извесног времена радио сам студију економске оправданости значајног подизања основне цијене рада, прије свега у привреди. Економска анализа говори да порастом основне цијене рада и сразмјерним смањењем пореза, доприноса и других ванбуџетских давања остварили би се значајни економски ефекти. Подигла би се потрошачка моћ, буџетска давања не би била номинално умањена, аутоматски би се ријешио проблем ‘рада на црно’, ријешило би се питање сиве економије, јер никоме не би било у интересу да се бави истом. Буџет и фондови би били на добитку. Једино је Црна Гора примијенила тај модел. Да подиже основну цијену рада запослених, а да сразмјерно смањује стопе пореза и доприноса“, навео је.

Упитан да објасни чињеницу да су цијене хране и горива у Србији међу највећим у Европи, Драшковић је рекао да би цијене могле да падну само улагањем у пољопривредну производњу.

„Запостављена је пољопривредна производња, без обзира на све компаративне предности које имамо. Режимска регулатива субвенција је накарадна. Пољопривредни произвођач је претворен у административног радника. Неопходан је здрав програм развоја примарне пољопривредне и индустријске производње. Од стране државе је неопходно донијети стимулативне мјере за бављење пољопривредном производњом. Развојем пољопривредних задруга и укрупњавањем пољопривредних газдинстава, с модернизацијом производних технологија, агротехничких мјера, осавремењавањем механизације, може се остварити програм производње јефтине хране, а на штету увозног лобија“, објаснио је.

Додао је да Србија има стручне пољопривредне институте и кадрове на пољопривредним факултетима, али да та памет и стручност, како је рекао, није потребна овом режиму.

„Подизање друштвеног стандарда у руралним срединама је битан фактор за враћање радно способног становништва у сектор пољопривредне производње. Становништво ове земље, односно грађанство имало би јефтинију и здраву храну, а држава би профитирала. Под условом да смањи ПДВ на ниво од пет одсто. Када је у питању цијена горива држава би морала да обезбиједи пољопривредној производњи погонско гориво, без акцизног оптерећења“, истакао је.

На питање како очекује да ће се окончати студентски протести у Србији, Драшковић је казао да је дошао крај подвалама и преварама.

„Очекујем позитиван исход. Данас на улицама Србије је на сцени разум, памет, младост и сви они који су се дјелом доказали у животу. Сви они данас чине снагу и енергију будуће Србије. Од врхунских спортиста, академика, професора, наставника, студената, ђака и њихових родитеља, с јасним захтјевима да је вријеме да се мијења бирократски систем владавине, да се гради демократија, да се прозову и позову сви одговорни, да поднесу рачуне за све учињено и неучињено. Тешке квалификације данас чујемо од режима, да је то руља, да не зна шта хоће, да су им сви захтјеви испуњени, а нису ни почели да се испуњавају“, оцијенио је.

Према његовим ријечима, младост се гази на улицама, а на сцени су црнокошуљаши, капуљаши и рушитељи.

„Привреднике који носе свеукупни привредни и друштвени развој називају тајкунима, лоповима, криминалцима које треба линчовати. На сцени је лавеж паса луталица. Данас лају за господара који их храни. Када престане да их храни, лајаће на њега и уједати. Моја искрена честитка и подршка младости Србије, за све оно што чине, за сутрашњу стварност наше отаџбине. Нека их прате стихови Алексе Шантића:’Остајте овде, сунце туђег неба неће вас гријати ко што ово грије'“, поручио је.

На питање шта би нова власт под хитно требала да уради како би подигли привредни раст и животни стандард у Србији, Драшковуић је рекао да је неопходно формирати владу стручњака на одређено вријеме.

„Владу која ће припремити демократске изборе слободних грађана. Владу која ће дефинисати смјернице будућег, привредног и друштвеног развоја земље, које ће бити доступне јавности. Ослободити јавне медије. Покренути друштвену, политичку, моралну и законодавну одговорност. Привести правди све оне који су чинили злодјела. Све опљачкано, вратити у Србију“, нагласио је.

Додао је да нема страха због подршке коју је дао студентима.

„Немам чега и немам кога да се плашим. Слобода је моја водиља кроз живот. Предузећа у којима сам ја титулар уредно, у сат измирују све своје обавезе по основу пореза, доприноса и свих осталих принадлежности. За нас је плаћање пореза и доприноса привилегија и светиња. Режим је схватио да им се враћа као бумеранг називање ‘руљом која не зна шта хоће’ свих који су данас на улици и оних који им дају подршку“, рекао је Драшковић.