У Музеју Херцеговине је представљена књига "Стварање и одбрана Републике Српске. Велико срце и свијетли образи", аутора ратног градоначелника Требиња Божидара Вучуревића.
На 270 страница у 22 поглавља аутор, који је један од главних актера догађаја деведесетих година, у књизи доноси на десетине до сада необјављених и непознатих докумената који нам употпуњују слику о ратним дешавањима.
Вучуревић је рекао да је рат на подручју требињске општине почео пет мјесеци раније него у другим дијеловима БиХ. Знајући да је српски народ увијек ратовао на страни савезника, а друга два на страни окупатора, знао је да ће на крају рата његов народ бити крив и замолио је предсједника Радована Караџића да свака важна наредба која иде да њен један примјерак буде достављен њему.
"Знао сам да ћемо се ми послије рата требати бранити. Тако да било која наредба која је ишла корпусу, цивилној власти, увијек је један примјерак ишао мени. Као љубитељ историје ја сам то брижно чувао, а кад је дошла 'мировна војска' упала је у Скупштину Републике Српске и однијели сву документацију. Тада нас је предсједник Крајишник позвао и рекао да нам да је сва документација одузета. Херцеговачки корпус није имао ниједног папира. Био сам три пута у Хагу и када ме нису успјели окривити у Хагу онда сам три пута био на муслиманском суду у Сарајеву и сваком сам тужиоцу затворио уста и оспорио његову оптужницу са званичним документом", истакао је Вучуревић.
У овој књизи је Вучуревић ставио доста докумената и она је корисна за истину и за српски народ уопште.
"Прво сам написао што имам, а послије сам приложио докуменат који је овјерен и најчешће печатом корпуса или Главног штаба. То нико не може да оспори. У књизи има нових докумената, а имам један врло важан документ за који сам размишљао да ли да га објавим или не. Консултовао сам се са људима високог ранга и сада се кајемо што и то није ушло, али полако ћемо и то објавити", наставио је Вучуревић.
Према његовим ријечима, ако се пише истина и то се документује.
"Кад су муслимани одлазили одавде свако је од њих добио пропусницу и пратњу, а ко није имао ауто добио је аутобус да их групно одвезе. Ја сам са Момиром Булатовићем договорио да их он обезбјеђује кроз Црну Гору јер би били опљачкани да се нисам договорио. Тај документ је ушао овдје у ову књигу. Један наш суграђанин, муслиман, покупио је свједоке да се појаве пред Вишим судом у Сарајеву и од 73 свједока само двојица нису свједочили против мене. У овој књизи има писмо гдје позива свједоке да свједоче против мене, а ја кажем 'Овај домаћин који је одвео фамилију, господо изволите, можете да видите његову пропусницу'. Увијек сам тражио један примјерак за мене јер ми може затребати и то ме је спасило. Кад је тужилац рекао да су од 73 свједока, 71 свједок дао изјаву ја сам устао и прекрстио сам се. Један је на то рекао 'ово није манастир и шта се крстите?'. А ја сам одговорио 'Ево папира, ја сам наредио полицији и превоз да пређу границу мирно и без икакве опасности, а само двојица нису дали изјаву. Крстим се зар је могуће да само два свијетла образа има међу њима. Ућутали су", додао је Вучуревић.
Рајко Паповић је истакао да је ова књига вриједно документарно дјело у коме аутор говори о многим важним догађајима, чињеницама, дешавањима, разним сусретима и састанцима на највећем политичком нивоу тог времена.
"Божидар Вучуревић је у предратном и ратном времену био истакнута политичка личност, ратни градоначелник Требиња. Све важне чињенице и догађаје које је изнио поткани су ориганалним документима који се налазе у његовом посједу и то даје цијелом овом дјелу једну истину. Аутор је са овом књигом написао истину која до сада није била предочена широј читалачкој јавности. Од почетка до краја књиге се протеже једна нота, максима, самог аутора и српског народа из којег Вучуревић потиче, а то је како и сам поднаслов каже 'Велико срце и свијетли образи'. Цијели ток рата и стварање Републике Српске неки домаћи и страни историчари су покушали да изокрену и докажу на њима својствен начин и на начин који одговара другим народима у БиХ, али ће ова књига зачепити уста тим фалсификаторима историје и она је документаристичка истина", јасан је био Паповић.
О књизи су говорили Рајко Паповић, Миодраг Новокмет, историчари Срђан Ратковић и Петар Милошевић и Божидар Вучуревић.
Организатор промоције је Задужбина Кнез Мирослав Хумски.
Шта Ви мислите о овоме?