Компанија "Swisslion Takovo" избацила је на тржиште Студентски еурокрем блок, а сва средства од продаје намијењена су студентима у блокади. Овај симболични пословни потез је за сада јединствен у Србији. Зато су са Нова.рс питали предсједника и власника компаније Родољуба Драшковића како су се одлучили за директну подршку младим људима који протестују.
– Наши запослени имају око 20.000 дјеце, школаца и студената и радимо за нашу садашњост и њихову будућност. Њих прате и подржавају њихови родитељи на студентским протестима. Студенти и школци данас на улицама градова Србије хоће да граде здрав животни амбијент, да завршавају школе, да се запошљавају и да остају у својој земљи. Ништа друго не траже, осим оног што има младост широм Европе и свијета. Ово је њихова земља. Траже друштвене реформе. Они су озбиљнији, паметнији и школованији, него што смо били ми у њиховим годинама. Сваки нормалан човјек, интелектуалац, без обзира на године, треба да схвати дубину друштвене кризе и да свој допринос, да се држава изведе на здраве демократске основе. Млади су схватили да је дошло вријеме да се корупција и криминал морају сасијећи у коријену, а од државних органа траже да професионално раде, односно обављају послове за које су плаћени.
Шта предлажете колегама, другим предузетницима, очекујете ли да Вас неко следи?
– Шта друго могу да им предложим већ да се сви укључимо, да стварамо друштвени амбијент за бржи развој, прије свега домаће привреде, да се рационално користе привредни ресурси и да остварујемо нове вриједности, које ће бити у функцији свеукупног друштвеног развоја. Привредни развој подразумијева отварање нових радних мјеста, запошљавање и оспособљавање младих кадрова, који ће ускоро бити носиоци свеукупног друштвеног развоја ове земље. Данас ниједна полуга власти професионално не обавља свој посао. И њих треба разумјети. Нестручни су и неспособни, односно нису оспособљени да обављају функције у складу са уставом и законом. У данашњем систему није битна стручност и способност, већ напротив потребна је партијска књижица и лојалност партијским вођама. До диплома лако долазе. Купују их исто као гласове и нажалост остају неписмени. Није крива министарка пољопривреде што не зна да ли кокош има двије или четири ноге, него је крив онај ко ју је поставио на ту функцију. Лично мене не интересује политика. Једина политика која ме интересује јесте економска. Интересују ме услови привређивања, тржишни амбијент и уређено друштво без корупције и криминала, бољи стандард грађана, далеко већа платежна моћ, односно стандард који је примјерен европским стандардима. Србија не заслужује да има овакву Скупштину, овакву Владу и овакве институције?
Сем политичке и економске, ми смо у великој моралној кризи, у кризи система вриједности!
– Млада генерација данас на улицама тражи да се то мијења, у корист свеукупног друштвеног и економског развоја. Само у прошлој деценији из Србије је побјегло преко пола милиона младих и стручних људи. Ако се тај тренд настави остаће режим и они лојални са партијским књижицама, који се возе конвојима аутобуса на митинге подршке режиму.
Као некадашњи студент, који је осјетио дух студентских протеста 1968. и сада као отац како гледате на побуну српске младости која не пристаје на живот у друштву без правде и закона.
– Студентски дух ме није издао. И даље носим индекс трећег незавршеног факултета. Отац сам шесторо дјеце. Моја пунољетна дјеца ми данас упућују критике што нисам у претходним временима, као успјешан човек, утицао на политичку и друштвену стварност, која нас је довела у ћорсокак. У безакоње, неправду и неморал.
Подршка студентима је вишезначна, сем директне економске помоћи то је и жеља за промјенама на политичком и на економском плану.
– Домаћа привреда је стожер свеукупног привредног и друштвеног развоја. Она запошљава и оспособљава нове генерације, финансира буџет, фондове, домаћински се понаша, поштује своје упосленике и брине о њиховом социјалном статусу. Страни инвестори, како их ја називам “срамни инвеститори” добијају субвенције, а запослени у тим предузећима су у колонијалном, односно најамном односу. Већина тих предузећа искључиво доноси опрему и технологије, најчешће прљаве, које трују ваздух, земљу, воду. Када искористе субвенције, изнесу зарађено, фирме затварају, а радници остају на улици. Није ријетко да власт доводи инвеститоре, плаћа субвенције, изграђује производе хале, који су директна конкуренција домаћој привреди. Домаћа привреда почива на здравим основама, те стране инвестиције битно не утичу на њихову привредну стабилност, али им чине штету. Има доста случајева, а један од њих је страна инвестиција производње чоколаде у Новом Саду. Опште је познато да је домаћа кондиторска индустрија врло развијена, а доводи им се страна конкуренција. Конкретно Сwисслион-Таково располаже производним капацитетима и технологијама као трећина Европе, а примитивној јавности саопштава се да је Србија коначно добила фабрику чоколаде. Исти је случај довођење сокаџија, давање субвенција, вјероватно са циљем да угрози пословање компаније Таково, која седамдесет година производи сокове и не само што производи, него инвестира у развој воћарства, повртарства и пољопривреде. Домаћа привреда је пасторче овог режима, а разлог је вјероватно да са домаћом привредом не могу да раде по систему “пола пијем, пола Шарцу дајем”.
Господине Драшковићу, имате ли неке повратне информације, како су потрошачи прихватили “студентски блок”?
– Родио се нови производ “један је студентски блок ЕУРОЦРЕМ”. Идеју су дали наши студенти. Не само идеју, већ су они урадили и дизајн. Једино знам да су сви студенти, на свим универзитетима у Србији добили као материјалну помоћ “један је студентски блок ЕУРОЦРЕМ” и да су сви изразили поштовање, радост и задовољство.
Ви знате у каквом систему живимо, врло често гледамо да се критичари режима кажњавају на разне начине, очекујете ли неку врсту репресије према Вама и Вашој компанији?
– Пословни систем Сwисслион послује у више држава. Сва предузећа послују самостално и уредно измирују све законске обавезе по основу пореза, доприноса и других накнада. Ја као послован човјек који је творац овог пословног Система себи сам обезбиједио статус слободног привредника и ту слободу, личну и професионалну, нико ми неће, нити може угрозити. Демократске слободе и право да помажемо студенте, ђаке и њихове професоре нико нам неће ускратити. Сваки покушај биће им враћен бумерангом. Не желим да о том размишљам. Од овог режима не тражим ништа, нити сам икада ишта тражио, нити сам добио, а право на рад и пословна слобода, заснована на поштовању законодавства је наша водиља у здраву будућност. Немам сумње да ће запослени бранити своје предузеће од било чијег насртаја или несреће. За слободу овог народа, запослених у пословном систему, за слободу студената и ђака увијек сам спреман себе да жртвујем.
Имамо ли ми као друштво у коме готово ништа не функционише, у коме људи страдају због нестручне и корумпиране власти право да студентски бунт гледамо пасивно са стране као што многи и даље чине!?
– Немамо право да пасивно посматрамо стварност у којој пропада свако национално добро. Као друштво тонемо дубоко у понор, а они који су ово друштво довели у ћорсокак морају да положе рачуне, да схвате да су они кривци за наше поразе, да су они криви што Србија данас мијења и географију и демографију. Способни одлазе, зрели и школовани добро су дошли Европи. Дошао је крај распродаје богатства Србије. И томе да се руше културна добра, мостови, да се уништава све оно што је свето једној нацији, да се купују ратни авиони и дају милијарде, а свјесни смо да ничему неће служити. Вијековима је Србија крварила за слободу, а данас је постала колонија срамних инвеститора.
Је ли ово посљедња шанса да опстанемо као народ и као држава?
– Вјерујем да јесте. Вјерујем да је и државни врх свјестан стварности да им више не пролазе лажи и подвале. Морају бити свјесни своје одговорности, свјесни да се народ Србије ослободио страха захваљујући студентским покретима. Они су ти који демолирају државну имовину, а онда потурају кукавичије јаје ражимским медијима да су то починили студенти, односно мирни демонстранти.
Гдjе је, по Вама, излаз из тренутне кризе?
– Мислим да ни овај режим, нити политичка опозиција не могу извући државу из кризе. Каква позиција, таква је и опозиција. Већина опозиције је у коалицији са режимом. И опозиција, као и позиција једино знају да лансирају примитивне свађе, увреде и понижења и они су криви што је данас друштво подијељено. И опозицију држава плаћа. Гдје су им средњорочни и дугорочни програми развоја Србије? Не брани се демократија гурањем са полицијом. Видим излаз у формирању техничке владе на мандат од годину дана, а састав те владе су професори универзитета, доктори наука, млади најобразованији, стручни људи и обавезно студентски представници. Уредити и припремити демократске изборе и контролу избора, да сви схвате да ће сности одговорност пред Уставом за конвоје аутобуса гласача, куповину гласова и уцјене бирача. Значи искључити криминалне радње у функцији освајања власти. Сматрам да на овим демократским принципима можемо доћи до институција, које ће искључиво радити у интересу Србије и заштити националних, природних и материјалних богатства којима располаже ова земља.
Шта Ви мислите о овоме?