Акционарима Нове банке, међу којима њен власник Младен Милановић Каја посједује више од 99 одсто акција, исплаћено је 30 милиона КМ добити у готовини.
То, практично, значи да је готово сва добит ове банке отишла у руке једног човјека.
Опорезивање добити у БиХ по стопи од 10 одсто је, подсјетимо, далеко ниже него у земљама окружења, тако да ова држава, фактички, представља прави порески рај за власнике капитала. С друге стране, порези и доприноси на рад износе 64 одсто, што је превелико оптерећење. Практично, имамо минималан порез на добит, а огроман на рад.
Док се послодавци буне и на помен повећања минималне плате, што собом носи већи износ за порезе и доприносе, држава је оним најбогатијим омогућила да на добит плате минималан порез. Примјера ради, кад се у обзир узме окружење, порез на добит у Србији је 15 одсто, плус још 15 одсто ако се добит подиже, па навише у другим државама.
Из Нове банке поручују да је исплата добити акционарима Нове банке резултат дугорочног, стратешког планирања и стабилног пословања Банке.
– Важно је нагласити да господин Младен Милановић, власник Нове банке, од почетка 2019. до краја 2024. није вршио исплате добити, већ је сву остварену добит приписивао капиталу Банке. Ова одлука није била рефлексија било каквог неповјерења у Банку, већ напротив, представља показатељ повјерења у њену финансијску снагу и стабилност. У банкарској индустрији, приписивање добити капиталу често се примјењује као стратегија јачања капиталне позиције, унапређења ликвидности. На овај начин, Нова банка је додатно оснажила своју капиталну адекватност и учврстила позицију међу водећим финансијским институцијама у регији – тврде у Новој банци.
Додају да одлука о исплати добити након пет година континуираног раста и јачања Банке, долази као природан корак у даљем развоју.
– Сматрамо да је ово индикатор успјешног пословања и доказ да је Нова банка досегла ниво на којем може балансирати између развоја, раста капитала и испуњавања очекивања акционара. Увјерени смо да је овај потез позитиван сигнал тржишту, нашим клијентима и партнерима, те додатно потврђује да је Нова банка институција од повјерења и финансијске стабилности – поручују из ове банке.
Економисти објашњавају да је држава вјеровала да ће порезом на добит од 10 одсто привући више инвестиција, али да се то није десило.
– Уједначавање ове пореске стопе са дугим пореским стопама не би успјело, јер власници капитала не би били задовољни. С друге стране, фискална реформа је подразумијевала да се дижу плате, али да се смањи пореско оптерећење, што се није десило, па имамо несразмјерно оптерећење рада. Влада није досљедна у својим политикама – истиче економиста Славиша Раковић.
За разлику од БиХ гдје је порез на добит екстремно низак и износи само 10 одсто, у Аустрији је 55, Португалу 53, Белгији 50 одсто.
Српскаинфо је већ писала о томе да многи власници фирми исплаћују минималац као легалну плату, што утиче на смањење трошкова и повећање њихове добити. Онда они ту добит подижу и радницима на руке дају дио плате, јер их то кошта само 10 одсто, док на легално исплаћени дио плате плаћају 64 одсто пореза и доприноса. На овај начин, нису само закинути радници, него и фондови и држава.
Подсјетимо, привредни субјекти у Српској у 2023. су остварили добит од најмање 3,5 милијарде КМ. Ако се заједно посматра добит привредних субјеката и банака, укупна цифра је око 3,65 милијарди КМ, што је за око 769 милиона КМ или 27 одсто више него у 2022.
Према подацима Пореске управе Српске, у марту прошле године нето плату до 1000 КМ примило је 91.211 радника или 31 одсто укупне радне снаге.
С обзиром на поменуте податке о добити предузећа, економисти су устврдили да било оправдано опорезовати дио дивиденте који се диже и који се користи за исплату плата „на руке“.
Шта Ви мислите о овоме?