Погледајте које књиге су биле најтраженије у домаћим библиотекама у 2024. години

Крај календарске године чини крај једног циклуса и природно намеће да се подвуче црта и саберу утисци, а о трендовима у свијету читања у 2024. години за "Независне" су говорили библиотекари из Бањалуке, Сарајева и Требиња.

У протеклој години корисници библиотечких услуга су читали различите жанрове с обзиром на то да су различите читалачке преференције, животне доби, професије и интересовања.

"Корисници позајмљују књиге које су врло разноврсне у погледу тематике и жанра којем припадају, од белетристике у којој је најистакнутији жанр романа, преко популарне психологије, стрипова, мемоара и биографија, па све до религије, политике, историје и многих других стручних области", рекла је Лана Шаула, библиотекарка Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске (НУБ РС) за "Независне".

Ипак, као и претходних година могу се издвојити неки наслови за које је листа чекања била дужа у односу на друге.

"Корисници често посуђују психолошке трилере и мистерије. Аутори попут Гилиан Флин са књигом 'Нестала' и Поле Хокинс са књигом 'Дјевојка на возу' често се налазе на листама најчитанијих књига", изјавила је Амела Ђелиловић Малешевић, водитељица Службе за рад са корисницима библиотечких услуга Библиотеке Сарајева.

Она је додала да су међу посебно актуелним насловима Кристијан Новак "Случај властите погибељи", "Расути умови", Фјодор Достојевски "Бијеле ноћи", Сомун Хајрудин "Гасан Канафи: из земље тужних наранџи", као и сви наслови Лусинде Рајли, Елене Феранте и Елиф Шафак.

"Иако је избор књига у НУБ РС врло шарен, неки се аутори ипак чешће од осталих срећу на списковима резервација корисника. Међу ауторима љубавних и породичних романа одмах иза Лусинде Рајли стоје Кристин Хана и Кејт Мортон", казала је Шаула.

Да је тренд читања књига о личном развоју, менталном здрављу, стресу и равнотежи живота постао врло присутан и у БиХ потврдили су из Библиотеке Сарајева, а међу најчитаније наслове се уписао "Кад тело каже не" Габора Матеа.

"Књиге које нуде савјете како се носити са животним изазовима, као и мотивацијски наслови, су чест читалачки избор корисника. У посљедњих неколико година примјетан је раст интереса за публикације за дјецу и младе. Популарност Харија Потера и других фантастичних серијала је и даље актуелан. Родитељи често посјећују библиотеку у потрази за квалитетним садржајем за млађе генерације", наводе из сарајевске библиотеке.

Сигурно мјесто на врху читалачке љествице имају скандинавски писци, који су посљедњих година све популарнији.

"Један од њих јесте Норвежанин Ју Несбе, који је у посљедњих неколико година направио заокрет ка жанру хорора, а такав је и његов нови роман 'Кућа ноћи', који је врло тражен у нашој библиотеци", додала је наша саговорница из НУБ РС.

Из Народне библиотеке Требиње су потврдили да је посљедњих година осјетно веће интересовање за савремене писце.

"Примјетно је да се много више читају домаћи савремени писци, али и страни. За домаће можемо рећи да се врло кратко задрже на полицама и често их читаоци резервишу", изјавила је Мирела Ћук, библиотекарка Народне библиотеке Требиње.

Да су врло тражена сва дјела Миодрага Мајића, а највише "Деца зла", те књига Кристијана Новака "Случај властите погибељи" посвједочили су из НУБ РС.

"Можемо слободно рећи да су домаћи аутори једнако читани као и страни. Постоји велика група читалаца која преферира домаће ауторе и која редовно прати дешавања на домаћој књижевној сцени. Поред Мајића и Новака, те нашег НИН-овца Стеве Грабовца, ове године врло су читане књиге 'Руски конзул' Вука Драшковића, 'Нада' Анте Томића и 'Рат' Миљенка Јерговића", рекла је Шаула.

Ништа мање популарне нису, како је даље навела, ни књиге ауторки Љиљане Хабјановић Ђуровић, Мирјане Бобић Мојсиловић, Љиљане Шарац и Ведране Рудан.

"Савремени домаћи писци свакако имају своју читалачку публику. Писци као што су Фарук Шехић, Селведин Авдић, Емир Соколовић, Саша Станишић, Лејла Каламујић, Алмир Башовић, Џевад Карахасан, Дервиш Сушић, Лана Басташић и Феђа Штукан су веома чест избор корисника ЈУ Библиотека Сарајева", појаснила је Ђелиловић Малешевићева.

Старија читалачка публика, како су потврдили из требињске библиотеке, више нагиње историјским романима, док омладина више воли хороре и фантастику.

"Старија читалачка публика показује велику склоност према класичној литератури, историјским романима, као и аутобиографијама и мемоарима. Ова публика често тражи дјела која имају дубље филозофске, социјалне или историјске димензије, која се баве прошлим временима и искуствима, често се фокусирајући на теме идентитета, културе, рата и постратне свакодневнице", објаснила је Ђелиловић Малешевић.

У тој категорији међу најтраженије убраја ауторе попут Меше Селимовића и Иве Андрића, као и савремене ауторе који се баве темама попут транзиције и постратног друштва.

"Млађа публика најчешће узима популарну психологију, тинејџерску белетристику, научну и епску фантастику, али и стрипове, међу којима су сада посебно популарни јапански стрипови - манге. Све више младих интересује се за јапанску, те античку грчку и римску књижевност, што нас посебно позитивно изненађује", рекла је библиотекарка НУБ РС.

Даље је додала да жене воле да се опусте уз љубавни или криминалистички роман. Мушкарци преферирају историјске и политичке теме, а често се деси и да узму мемоаре или биографију неке познате историјске личности или, пак, неки интересантан путопис.

"Понекад се избори млађе и старије читалачке публике подударе и тада се најчешће ради о класицима, које млади читају да би се упознали са свијетом врхунске књижевности или да би испунили школске обавезе, а старији углавном како би се подсјетили на драга дјела која су читали у младости или прочитали књиге које су из неког разлога пропустили прочитати у младости", казала је Шаула.

Оно што је веома значајно, а што су нам из све три библиотеке потврдили, јесте да су ове године забиљежили више корисника, као и више посјета библиотекама.

"Ова година је у нашој установи била веома успјешна јер статистика показује да је број посјета три пута већи, а учлањено је дупло више чланова него у 2023. години. То нам говори да су и наши корисници задовољни и да нас радо посјећују. Трудићемо се да тако и остане", изјавила је Мирела Ћук.

Број чланова у НУБ РС је закључно с овом годином прешао 12.000, а број активних корисника наших услуга, посјета и позајмљених књига је у сталном порасту.

"Посјећеност је повећана посебно захваљујући организацији културних и образовних активности као што су промоције књига и књижевни фестивали, али и финансијском подршком опћина које су омогућиле бесплатне чланарине за своје грађане. Дигитални ресурси и онлајн услуге постају све популарнији, али физичке посјете библиотекама такођер расту због понуде бесплатних ресурса и културних догађања", закључила је за "Независне" Ђелиловић Малешевићева.

Препоруке за празнични период

Наше саговорнице су направиле селекцију дјела која би се најбоље уклопила с атмосфером зимских празника, а Амела Ђелиловић Малешевић је издвојила наслове "Лав, вјештица и ормар" Клајва Стејплса Луиса, "О чему говорим када говорим о трчању" Харукија Муракамија и "Велика чаролија" Елизабете Гилберт.

"Моје препоруке су 'Код куће је најгоре' Ефраима Кишона, 'Шетња кроз шуму' Била Брајсона, 'Мале жене' Луизе Меј Олкот и 'Божићна прича' Чарлса Дикенса. Не би требало да занемаримо ни домаће ауторе, међу којима бих издвојила књиге 'Лањски снегови' Моме Капора, 'Нови Јерусалим' Борислава Пекића и 'Семпер идем' Ђорђа Лебовића", навела је Лана Шаула.

Да је књига одличан друг у свакој ситуацији навела је Мирела Ћук, чије су препоруке "Под туђим сунцем" Миодрага Мајића, "Посљедње умјетничко дјело" Софије Лундберј, "Осветници и клеветници" Славише Павловића и "Острво стакла" Трејси Шевалије.