Американци ће данас изаћи на биралишта како би изабрали новог, 47. предсједника САД, али ће гласати и за чланове Конгреса, који играју кључну улогу у доношењу закона.
Ово су 60. предсједнички избори по реду, а одржавају се заједно са изборима за сва мјеста Представничког дома, и 33 мјеста Сената. Ове године, грађани САД бираће између демократског кандидата Камале Харис и кандидата републиканаца Доналда Трампа, а побједник ће четири године служити у Бијелој кући, почев од 20. јануара 2025. године.
Предсједник има овлашћење да самостално доноси неке законе, али углавном мора да сарађује са Конгресом кад је ријеч о њиховом усвајању. На свјетској сцени, он има значајну слободу да представља земљу у иностранству и да води спољну политику, наводи "ББЦ".
Изборни систем у САД је веома специфичан, јер предсједника не бирају грађани директно, већ то чини електорски колеџ, што значи да побједник предсједничких избора у САД неће бити особа која добије највише гласова широм земље, јер свака од 50 држава има одређени број гласова електорског колеџа, дјелимично заснованог на броју становника.
Електора има укупно 538, а побједник је кандидат који освоји 270 или више електорских гласова. Све државе, изузев двије, имају правило да побједник узима све електорске гласове.
Електорски колеџ је систем који обухвата све савезне државе и састављен је од представника, електора, који гласове распоређују на основу резултата гласања у својој држави. У свим државама осим у двије, сви електори иду побједничком кандидату те државе, без обзира на то колико тијесну побједу је остварио.
Укупно има 538 електора и тај број је увијек исти. Он је једнак укупном броју чланова Конгреса САД који чине 435 чланова доњег дома, Представничког дома, и 100 чланова горњег дома - Сената, уз три електора из Дистрикта Колумбија. Да би побједио, предсједнички кандидат мора да освоји већину - 270 електорских гласова.
Побједника на предсједничким изборима одређује Електорски колеџ, а не укупно највећи број гласова у САД, а разлог за то је што би неки од кандидата у појединим државама могао да побиједи са малом разликом у броју гласова, док би у државама које је изгубио могао да изгуби са великом разликом. То се догодило петорици предсједника: Џону Квинсију Адамсу, Рутерфорду Хејсу, Бенџамину Харисону, Џорџу Бушу Млађем и Доналду Трампу 2016. године.
Критичари Електорског колеџа указују на ове случајеве тврдећи да систем не представља националну вољу бирача, док присталице оваквог система кажу да се на тај начин штите мале државе, као и географски велике државе које имају мали број становника. САД немају централну изборну комисију - свака држава организује сопствени процес пребројавања гласачких листића. Локални и државни званичници објављују податке о резултатима избора у реалном времену, а први резултати се не објављују док се сва биралишта званично не затворе. Након што се гласови преброје, они се овјеравају на локалном и државном нивоу.
Државе потом предају документацију у којој се идентификују електори који представљају кандидата који је освојио гласове у тој држави. Електори су обично изабране присталице одређене странке или их именују политички званичници. Они се састају у својим државама у децембру како би дали своје гласове за предсједника и потпредсједника.
Затим се Конгрес, чији мандат почиње у јануару, састаје у новом саставу, обично 6. јануара, како би пребројао електорске гласове и званично прогласио побједника.
Предсједник полаже заклетву на церемонији инаугурације 20. јануара. Могуће је да кандидат освоји највише гласова на националном нивоу, као што је то био случај са Хилари Клинтон 2016. године, али да ипак буде поражен. Већина америчких држављана од 18 или више година старости имају право гласа на предсједничким изборима.
Све државе, осим Сјеверне Дакоте захтијевају од људи да се региструју како би могли да гласају. Свака држава има свој процес регистрације бирача и рок до када они морају да се региструју.
Биралишта се отварају 5. новембра у периоду од 06.00 до 08.00 сати ујутру по локалном времену зависно од временске зоне у којој се налазе појединачне савезне државе, а затварају се у периоду од 18.00 до 21.00 сат. Биралишта ће, на примјер, бити отворена од 06.00 сати у Аризони, Конектикату, Илиноису, Индијани, Кентакију, Мејну, Кентакију, Њу Џерсију, Мисурију и Њујорку. У Њујорку и Сјеверној Дакоти биралишта ће бити затворена у 21.00 сат по локалном времену.
У Аризони и на Хавајима не поштује се љетно рачунање времена.
Тринаест држава има више временских зона: Ајдахо, Орегон, Канзас, Небраска, Сјеверна Дакота, Јужна Дакота, Тексас, Флорида, Индијана, Мичиген, Кентаки, Тенеси и Аљаска.
Већина држава у великој мјери нагиње ка Демократској или Републиканској странци, тако да је фокус обично на десетак држава у којима би било који од кандидата могао да побиједи и оне су познате као неодлучне или "свинг" државе. "Свинг" државе су Аризона, Џорџија, Мичиген, Пенсилванија, Висконсин, Сјеверна Каролина и Невада.
Више од 75 милиона Американаца до недјеље је већ гласало на раним предсједничким изборима у САД. То је више од 48 одсто од укупног броја бирача који су гласали на предсједничким изборима у САД 2020. године када је гласало 154.6 милиона, објавио је амерички портал "Аксиос", наводећи да ти подаци указују да рано гласање и гласање путем поште постају све популарнији методи гласања.
У америчкој држави Џорџији већ је гласало више од четири милиона бирача, што је готово 80 одсто од укупног броја гласача у тој држави на предсједничким изборима 2020. године, према подацима лабораторије за изборе Универзитета Флорида. На раним изборима у америчкој држави Сјеверној Каролини до недјеље је гласало више од 4.4 милиона бирача, што је 80 одсто укупног броја гласача у тој држави на изборима 2020. године.
Око 100 милиона људи гласало је на раним изборима у САД, било лично или путем поште, 2020. године.
Избори за чланове Конгреса
Бирачи ће сутра, такође, бирати нове чланове Конгреса - дома у којем се усвајају закони.
Бира се свих 435 посланика доњег дома - Представничког дома Конгреса, чији је мандат двије године, као и 35 од стотину чланова горњег дома, Сената, за шестогодишњи мандат. Републиканци тренутно контролишу Представнички дом, који иницира планове потрошње. Демократе контролишу Сенат, који гласа о кључним именовањима у влади.
Ова два дома доносе законе и могу да контролишу планове Бијеле куће уколико се странка која контролише било који од два дома не слаже са предсједником. Обично се побједник проглашава у ноћи избора, али је 2020. године било потребно неколико дана да се преброје сви гласови. Период након избора је познат као транзиција, у случају да дође до промјене предсједника.
Новој администрацији то даје времена да именује министре у кабинету и направи планове за нови мандат. Предсједник званично полаже заклетву у јануару на церемонији познатој као инаугурација, која се одржава на степеницама здања Капитола у Вашингтону.
Двије главне странке, Републиканска и Демократска, номинују предсједничке кандидате, који су претходно изабрани на страначким предизборима.
Бивши предсједник САД Доналд Трамп добио је подршку своје Републиканске странке са огромном предношћу у односу на страначке ривале, а званични републикански кандидат постао је на партијској конвенцији у Милвокију. Трамп је за свог потпредсједника изабрао сенатора из Охаја, Џеј Ди Венса.
Потпредсједница САД Камала Харис придружила се трци за Бијелу кућу након што је актуелни предсједник Џозеф Бајден од ње одустао, а у редовима демократа она није имала противкандидате.
Трамп против Харисове
Трамп и Харис нуде двије потпуно различите визије САД, почев од економских питања и и репродуктивних права до спољне политике и питања о будућности америчке демократије и планете, пише "Тхе Гуардиан".
Приступ Харис спољној политици сличан је Бајденовом, са нагласком на одржавању глобалних савеза САД, посебно у НАТО-у, као и подршци Украјини и Израелу. Трамп није искључио могућност повлачења САД из НАТО-а, а чак је наговијестио да би се могао повући из других савеза.
Такође је више пута истицао да не би дошло до ратова у Украјини и на Блиском истоку да је он био предсједник САД. Трамп је тврдио да ће окончати рат у Украјини првог дана када преузме други мандат у Бијелој кући, али није изнио детаље како би то могао да постигне.
Харис је предложила сет економских планова чији је циљ смањење јавне потрошње инфлације, а укључују и помоћ купцима који први пут купују кућу. Она се такође обавезала да ће смањити порезе за десетине милиона породица са средњим и ниским примањима. Харис такође подржава Трампов приједлог да се укину порези на напојнице.
Већи дио Трамповог плана за смањење инфлације зависи од његовог обећања да ће смањити трошкове енергената проширењем бушења нафте и гаса, иако економисти оцјењују да би његови планови за повећање царина и масовне депортације миграната заправо могли да повећају трошкове.
Трамп је такође био веома критичан према високим каматним стопама, главном средству Федералних резерви за борбу против инфлације. Харис је током кампање била гласни заговорник права на абортус, оптужујући Трампа за потпуно укидање тог права у појединим савезним државама.
Трамп је рекао да приступ абортусу треба да буде препуштен савезним државама и обећао је да као предсједник неће потписати забрану абортуса на нивоу САД. Харис је у септембру изнијела план за увођење строжих казни за илегалне мигранте, Трамп и републиканци окривљују Бајденову администрацију за ситуацију на граници због, како наводе, сувише благе имиграционе политике.
Трамп је обећао да ће, уколико освоји други мандат, спровести највећу операцију депортације миграната у историји САД. Прелиминарни резултати избора могли би да буду познати већ у сриједу, 6. новембра, у зависности од брзине бројања гласова, преноси "б92".
Шта Ви мислите о овоме?