ucenici skola.jpg

Школске торбе основаца у Републици Српској су сваке године све теже упркос томе што су и поједини предмети дигитализовани, а како процјењују наши саговорници, торба не би требало да буде тежа од 10 одсто укупне тежине дјетета.

Примјера ради, ако је дијете тешко 40 килограма, торба не би требало да буде тежа од четири килограма, што углавном није тако, те у свему томе трпи њихова кичма.

У Основној школи "Бранко Ћопић" у Прњавору су се досјетили како да својим ђацима помогну да не носе претешке торбе сваки дан те су спровели активност "Олакшајмо школске торбе", која у овој школи постоји од прошле године.

"Опремили смо кабинете половним уџбеницима које ученици користе на часу те је на тај начин омогућено да се ђацима у школској торби налазе само свеске и прибор, што је умногоме олакшало школске торбе", казао је Дарио Лајић, директор ове образовне установе.

Сматра да су садашње торбе претешке јер, како каже, ученик другог разреда само из српског језика и књижевности има четири уџбеника.

"Уз то, наравно, ту је и свеска, уџбеници осталих предмета, школски прибор…", казао је Лајић.

Марија Крајишник, специјализант физикалне медицине и рехабилитације, истиче за "Независне новине" да је препорука струке да торба не буде тежа од 10 одсто укупне тежине дјетета.

"Дакле, ако дијете има 40 килограма, торба би требало да буде тешка до четири килограма. Ја имам дијете које је седми разред и чија торба често има између пет и шест килограма, по слободној процјени. Али с обзиром на то да су то дјеца која су у убрзаној фази раста, да се њихов кичмени стуб интензивно развија и да се су све структуре осјетљиве, наравно да претешке торбе, односно превелико оптерећење, игра значајну улогу, јер повлачи њихов кичмени стуб уназад", казала је Крајишникова.

Према њеним ријечима, у данашњем времену када се дјеца мање крећу, а дуже сједе, њихови мишићи су недовољно развијени.

"Тежина школске торбе негативно утиче на њихову кичму те се стварају деформитети. Под хитно се мора нешто урадити по том питању да се тежина школске торбе смањи", казала је Крајишникова.

Из Републичког педагошког завода Српске су рекли да немају законску обавезу да израђују програм везан за одређивање, стандардизацију, тежину ђачке торбе, али су, у складу са тежњама да се унаприједи рад школа и побољша сарадња родитеља и школе, израдили смјернице за смањење тежине ђачке торбе.

"Смјернице смо презентовали свим директорима основних школа Републике Српске, а с истим су упознати и сви учитељи и наставници запослени у основним школама. Садржај смјерница конципиран је у два дијела, први који се односи на препоруке везане за школу, поступање наставника и стручних сарадника школа, и други који се односи на препоруке за родитеље", казали су из Завода.

Додали су да је задатак одјељенских старјешина био да на првом родитељском састанку упознају родитеље ученика са смјерницама за смањење тежине ђачке торбе, те да садржај истих буде само полазна основа за дефинисање документа који ће се примјењивати на нивоу школе или одјељења.

"Свака школа је правни субјекат за себе те носи индивидуалну одговорност за начин организације наставе. У оквиру смјерница сугерисано је школама да пронађу адекватан начин како би се уџбеници и пратеће радне свеске које ученици не користе свакодневно у раду код куће могле оставити у школи и на тај начин смањити тежина ђачких торби", казали су у овом заводу.

Истичу да се овим смјерницама неће ријешити сви изазови, али ће Републички педагошки завод, у сарадњи са школама, континуирано пратити активности везане за смањење тежине ђачких торби.

Синиша Рендић, директор ОШ "Бранко Радичевић" Бањалука, истиче да су свјесни да су ђачке торбе претешке, те, како каже, на Савјету родитеља увијек апелују да се дјеци барем узимају свеске са тањим корицама, не би ли на неки начин олакшали ионако претешке торбе основаца.

Татјана Вилендечић, директорица ОШ "Вук Стефановић Караџић" Бањалука, казала је да су углавном учитељи ти који говоре дјеци шта им је потребно свакодневно.

"У нижим разредима дјеца нису толико оптерећена тешким торбама, док код предметне наставе дјеца носе и што треба и што не треба", казала је Вилендечићева.

Апеловала је на родитеље да контролишу дјечје торбе те да се придржавају распореда часова.

Николина Р., мајка ученика петог разреда из Бањалуке, казала је да када се прича о тежини школске торбе углавном се мисли на књиге и свеске, али има ту још много ствари које дјеци отежавају торбу.

"На примјер они увијек носе флашицу воде, кутију са ужином, перницу која је напуњена бојицама, фломастерима… Такође носе патике за физичко или прибор за ликовно, па још ако је зима и имају неку тежу јакницу и кишобран, то је њима заиста претешко", казала је Николина.

Додаје да дјеца понекад носе и лаптоп у школу, што је додатно оптерећење.

"Школска торба претешка је и за нас одрасле, а камоли за дјецу", рекла је ова мајка.