Зеница, град смјештен око 70 километара сјеверно од Сарајева с приближно 100.000 становника, једна је од најзагађенијих средина у Босни и Херцеговини.
Локална еколошка организација Еко Форум упозорава да је главни извор онечишћења огромна челичана у власништву компаније АрцелорМиттал, која користи угљен као примарни извор енергије.
Ова челичана, готово једнако велика као и сам град, деценијама је центар индустрије, али и главни узрочник озбиљних здравствених проблема становника, пише Политицо, а преноси Слободна Босна.
Новинар пише да се на свом првом путовању у Зеницу 2019. године сусрео с локалним активистом који му је том приликом рекао: “Овдје смо сви болесни, само неки то још не знају.”
Двије године касније, тај је човјек преминуо од рака плућа, а његова смрт многе је потакнула да се дубље позабаве проблемом загађења у овој регији.
Оперисали га четири пута
Становници Зенице и околних села, попут Тетова, живе у сталном страху за своје здравље. Алма се у Тетово доселила прије више од 40 година, када се удала.
"Тада је пуно људи радило у творници, али данас је ситуација ужасна. У кругу од 300 метара од моје куће, сви имају рак", казала је Алма, која је 2021. године и сама обољела од рака желуца.
Овај проблем не тиче се само Зенице или Босне и Херцеговине, већ ширег подручја централног Балкана. Многе индустријске градове и села широм региона, попут Тузле и Бановића, захваћа загађење ваздуха узроковано застарјелим термоелектранама на угљен, рудницима лигнита и одлагалиштима пепела.
Према извјештају Хуман Ригхтс Wатцха, Босна и Херцеговина је пета земља на свијету по смртности повезаној са загађењем ваздуха.
У регији се налази седам од десет најзагађенијих термоелектрана на угаљ у Европи, а концентрације штетних материја често премашују границе које је поставила Европска унија и Програм Уједињених нација за природну средину.
Изет Барчић, становник села Букиње код Тузле, живи свега неколико стотина метара од термоелектране. Оперисали су га четири пута и уклонили му плућно крило.
"Ова термоелектрана нас све убија", закључује Изет који се још увијек нада да ће једног дана успјети напустити то подручје.
Шта Ви мислите о овоме?