У селу Хум код Требиња, данас је служен парастос и положено је цвијеће на Споменик погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Цвијеће су положиле делегације Градске борачке организације, Града Требиња и породице погинулих.
Предсједник Скупштине градске Борачке организације Перо Вуковић рекао је да се на данашњи дан сјећају свих који су својим животима створили слободну Републику Српску.
„Као и претходних година, данас се сјећамо наших погинулих другова, људи који су крвљу натопили ову земљу. Наша обавеза је да поштујемо те људе и да их никада не заборавимо. Покренули смо иницијативу да овакве догађаје више прати омладина, јер њима морамо пренијети шта се све дешавало и да се никада не понови“, додао је Вуковић.
Дражен Бошковић, замјеник градоначелника Требиња каже да морамо његовати културу сјећања, како бисмо сачували успомену на све борце.
„Не смијемо заборавити оне који су живот дали за одбрану ових подручја и стварање Републике Српске. Град Требиње, у сарадњи са Градском борачком организацијом и надлежним одјељењем труди се да буде подршка свим породицама погинулих бораца, демобилисаним борцима, ратним-војним инвалидима. Имамо значајан број прогама подршке које реализујемо и наставићемо тако у наредном периоду“, навео је Бошковић.
Перо Врећа, мјештанин, истиче да се Хум и околна села никада нису опоравила од посљедица рата.
„Поред имена и фотографија овдје настрадалих момака, на околним брдима погинули су и Маловразић, Иванковић, Шукић, Колак, Вишњић, Рикало, не бих волио да некога заборавим а хвала им свима који су живот дали да ми данас имамо слободу. НДХ војска је хтјела правцем Иваница – Ускопље – Хум, према Старом Сланом да пресјече нашу борбену линију и да заузме читаво Попово поље. Борбе су биле жестоке, можете видјети иза нас да је све срушено, имали смо жељезничку станицу, продавницу, школу, гостионицу. У селу је радило преко 100 људи, у школу је ишло близу 200 ученика, а данас нема скоро нико“, казао је Врећа.
Хум је у Одбрамбено-отаџбинском рату био прва линија фронта, непријатељске снаге су га током агресије артиљеријом скоро сравниле са земљом, уништивши све стамбене објекте као и индустријски погон Индустрије Алата и некадашње жељезничке станице.
Шта Ви мислите о овоме?