Банке у Босни и Херцеговини зарадиле су у првој половини ове године преко 460 милиона марака, а значајан дио те добити долази из накнада и провизија које наплаћују од грађана.
Међутим, када локалне заједнице у којима послују, њима зарачунају поједине намете, жале се на дискриминацију, повреду права и слобода из европских конвенција.
Тако је „Раиффеисен банка“ из Сарајева покушала пред Уставним судом Републике Српске да обори Закон о комуналним таксама као и Одлуку о комуналним таксама коју је донијела Скупштина града Требиња, жалећи се да је претјерано висока и да за њу не постоји законско упориште.
Износ комуналне таксе за истицање реклама и натписа у Требињу се у последњих неколико година више пута мијењао, а према задњој одлуци банке које послују у овом граду, по овом основу треба да плате годишњи намет од 10.000 КМ. Претходним одлукама то је било 30.000 КМ.
У овој страној банци су сматрали да нису прописани реални критеријуми, нити се код одмјеравања таксе има у виду економска снага онога ко је у обавези да је плаћа.
„У конкретном случају ради о дискриминаторски постављеном принципу фаворизовања појединаца зависно од дјелатности коју пословни субјект обавља. Овај критеријум не може бити једини од којег зависи висина оспорене годишње комуналне таксе, већ се мора узети у обзир и подручје града, односно локација на којој се дјелатност обавља, затим величина натписа и слично“, навели су из „Раиффеисена“ у својој апелацији.
Тврдили су да је због свега дошло до несразмјерног оптерећења и до повреде њихових имовинских права заштићених Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.
Међутим, они који су доносили закон, као и одлуку која се покушала оспорити, нису били таквог мишљења.
Суд: Право локалних заједница је да наплаћују ову накнаду
У Народној скупштини Републике Српске су истакли да је законом јасно прописано ко су обвезници и које су то врсте комуналних такси, који су рокови плаћања као и ко од истих може бити ослобођен.
Додали су и да су јасно утврђени и остали елементи који утичу на висину комуналне таксе, те да је све то у складу са начелом владавине права.
Сличан одговор стигао је и из Града Требиње.
„Закон је прописао могућност утврђивања различите висине комуналне таксе, без одређеног минимума и максимума, као и могућност коришћења различитих критеријума не обавезујући доносиоца одлуке да користи сваки или само један критеријум као мјеродаван за утврђивање појединачне висине комуналне таксе“, навели су они у свом одговору.
Уставни суд, који је одбио приједлог банке, подсјећа на право локалних заједница да наплаћују ову врсту накнаде и наводи да она не утиче на слободно привређивање.
Такође, подсјећа и да је Скупштина града Требиње прошле године измијенила своју одлуку, проширила опсег и додала додатне дјелатности за које се појавила обавеза плаћања.
Годишњи приход од комуналне таксе 1,8 милиона КМ
„Суд је утврдио да је Скупштина града Требиња била овлашћена да донесе оспорену одлуку којом су утврђени врста, висина, рокови, начин плаћања и ослобађање од плаћања комуналне таксе. Комунална такса је изворни приход јединице локалне самоуправе, коју, у складу са законом, уређује скупштина јединице локалне самоуправе“, закључак је суда.
Тврдње банке о повреди Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода као и дискриминацију је оцијенио паушалним и ничим образложеним.
Према посљедњим подацима, Град Требиње на годишњем нивоу од комуналне таксе у буџет прикупи око 1,8 милиона марака.
Покушаја да се наплата накнаде оспори било је и раније. У јуну ове године, суд је одбио и кладионице „Моззарт“ које су се жалиле по истом основу.
Шта Ви мислите о овоме?