Бабс Перкинс је неко ко је већ познат Херцеговини, она већ десет година посјећује наше крајеве и вриједно документује традицију, нарочито традицију прављења сира из мјешине.
Американка Бабс Перкинс, некада професионални кувар, данас фотограф и писац, прокрстарила је цијелу источну Херцеговину у потрази за најквалитетнијим сиревима и за десетак година упознавања са традициијом прављења овог аутохтоног јела установила како се сир овога поднебља може сврстати у ранг најквалитетнијих у Европи.
Она је у Требињу припремила и изложбу својих фотографија насталих у периоду од 2015 до 2024, под називом "10.000 километара на путовању у потрази за сиром" која се организује у Музеју Херцеговине, у сарадњи са Удружењем "Слоw Фоод Требиње, Херцеговина", а биће приказан и кратки филм о сиру.
"Моја је намјера била да истражим традиционалне начине припремања хране у овим крајевима, што је богато нематеријално насљеђе Херцеговине, на који начин би они људи који припремају ове сиреве увидјели вриједност онога што раде. Нисам ја та која ће да спаси разне врсте сирева из ових крајева, људи који их производе, али желим дати допринос подстицању људи да се баве овим послом, нарочито млади", каже Бапс.
Она тврди да су сви херцеговачки сиреви фантастични, те да су чврста повезница са културним насљеђем херцеговачких крајева, а добар укус им даје управо ово поднебље, јер су краве, овце и козе који се овдје узгајају у директним везама са биљкама које овдје расту и све то скупа је потребно сачувати.
"Сир за мене није само храна, већ је то једна јака веза са културним насљеђем и вашим прецима, са генерацијама људи које су одраније производили овај производ и то знање преносили с кољена на кољено", додаје даље ова занимљива жена која је посљедњих десет година фотографијом и снимцима документовала процес прављења сира у разним дијеловима Херцеговине и на сличне, али опет различите начине.
Све ове године се, каже, наново одушевљавала херцеговачким сиревима, а све је почело прије 12 година, када је прочитала један новински чланак који се односио на сиреве у Француској.
“Прочитала сам како сиреви у Француској буквално нестају, па сам помислила шта ће се десити у другим крајевима гдје су ти сиреви такође изванредни и одлучила се, будући да сам раније пробала ваше сиреве, да обилазим сва та домаћинства и да почнем да фотографишем процесе производње прављења сира из мијеха, кајмака, како се то не би заборавило, а током тог дугог путовања сам се заљубила у Херцеговину, а што сам више долазила све више сам вољела и ове људе, и ово поднебље и зажељела да све то подијелим са свијетом, будући да сам и сама одрасла на фарми и знам колико је то мукотрпан, али диван посао”, каже Бапс.
Наглашава да иза ње не стоји никакво удружење, ниједна влада, већ све ради искључиво из сопствене жеље и због сопствених утисака, а своје импресије само жели подијелити са свима у свијету и промовисати ово поднебље које она назива благодетним.
Шта Ви мислите о овоме?