У Врпољу освештан парохијски дом и прослављени свети Јоаким и Ана

Поводом обиљежавања славе Светог Јоакима и Ане али и освештања парохијског дома при овом храму, у селу Врпољу у Љубомиру је било свечано.

Велики број вјерника, не само са подручја овог села и цијелог Љубомира, него и из Требиња и Билеће присуствовао је Светој архијерејској литургији коју је служио митрополит Димитрије и ломењу славског колача.

У надахнутој бесједи, митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије говорио је о значају овог празника али и потреби да у срцима својим носимо љубав.

Испред Црквеног одбора окупљеним вјерницима се, испред храма Јоакима и Ане наздравио је  предсједник Црквеног одбора Радован Иванковић.

У непосредној близини храма мјештани су изградили простран и комфоран парохијски дом који ће им, како рекоше, служити и у добру и када није добро.

Многи су помогли изградњу овог Дома, а највећи ктитор био је угледни требињски привредник Милован Мишо Аћимовић који се захвалио свима на присуству и похвалио рад мјештана, поготово младих људи који су уложили велике напоре.

Окупљене је поздравио и градоначелник Требиња Мирко Ћурић и истакао да је примјер мјештана Врпоља и њихове слоге и рада, показатељ како сви треба да размишљамо.

На данашњој свечаности у Врпољу приређен је пригодан програм, а мјештани су уручили пригодне поклоне и грамате митрополиту Димитрију, Мишу Аћимовићу као и многима који су помогли изградњу овог Парохијског дома.

Постоји предање да је Храм Светог Јоакима и Ане изграђен на средњовјековном Немањића гробљу. Kада се први пут помиње храм на овом мјесту, историчар Мавро Орбин наводи да је изграђен још прије посјете Цара Душана Дубровнику у новембру 1350. године. Према Орбину, разлог Душанове посјете Љубомиру је давање помена прецима немањићке династије у мјесту њиховог поријекла у Врпољској цркви Светог Јоакима и Ане.

„Побијено је око Цркве големо мраморје, а под тијем бијелијем биљезима, снијевају вјечни сан добри јунаци од поштенога и храброга дома Немањића, а Врпоље је њихова постојбина...”, наводи овај историчар, а народ и дан-данас чува ово сјећање и древно предање.

На овом локалитету налази се некропола са 18 стећака четири плоче, 13 сандука и једном крстачом. Храм је обновљен 1906. године, понајвише приложничким трудом Јефта Иванковића и духовним старањем јеромонаха Леонтија Нинковића, а освештао ју је Митрополит Петар Зимоњић