Васил је био неколико километара унутар руске територије када је чуо фијук приближавајућег дрона напуњеног експлозивом. Имао је секунде да реагује.
"Било је врло брзо. Потрчали смо према дрвећу и онда се, на метар-два од мене, чуо прасак", рекао је украјински војник.
"Погледам доле и видим да имам гелере у нози. Ставио сам подвез и покушао да побјегнем", рекао је Васил (ратног надимка Бумбар) за ЦНН у граду Суми, граду на сјеверу Украјине у којем се опоравља од повреда.
Кијев је у августу покренуо изненадни напад на руску регију Курск, брзо напредујући неких 30 километара од границе. Међутим, кампања се успорила, а у четвртак је украјински предсједник Володимир Зеленски потврдио да је Русија покренула контраофанзиву. Руско министарство одбране саопштило је да су руске снаге продрле у регију Курск и заузеле 10 насеља.
У данима који су претходили овом контранападу, ЦНН је разговарао са 14 украјинских војника из пет различитих јединица које су биле распоређене у Курску. Четворица су рањена у операцији и тренутно се опорављају у болницама у Украјини, док осталих 10 још увијек борави у Русији.
Свих 14 су рекли да је напад на Курск био тешка операција, а неки су чак довели у питање одлуку о овој акцији у вријеме када се Украјина мучи са одбраном кључних мјеста и градова на истоку земље.
"Биће све теже. Биће више артиљеријске ватре, више тешких битака, али морамо учинити све што можемо. Украјина жели мир, али мир када побиједимо, а не када изгубимо", рекао је Васил и додао: "Русија шаље много трупа и артиљерије на Курск. Имамо пуно мртвих и пуно уништене опреме."
Украјински званичници кажу да је Москва послала око 30.000 војника у подручје Курска. Наводно, појачања укључују војнике из распуштене приватне компаније Вагнер, који су премјештени из западне Африке.
Украјински војници који се боре у Курску кажу да се Вагнерови борци разликују од других руских јединица јер имају бољу опрему и боље су обучени.
Чеченски лидер Рамзан Кадиров такође је недуго након почетка упада тврдио да се тамо налази чеченска специјална јединица Ахмат.
Дмитро, командант украјинског батаљона Славуј, рекао је ЦНН-у да је његова јединица пронашла Вагнерове заставе и ознаке.
Операција Курск дала је Украјинцима велики морални подстицај, као први велики стратешки добитак Кијева од ослобађања Херсона у новембру 2022. Готово сви војници с којима је ЦНН разговарао рекли су да је освајање руске територије било вриједно жртава.
"Био је то добар осјећај. Русија је једна од највећих земаља на свијету и има нуклеарне бомбе. Ми немамо много људи и у рату смо већ 10 година, а упркос томе, цијелом свијету смо показали да можемо да нападнемо територију Русије," рекао је Васил.
Дмитро је дао једноставну оцену: "Да, ј****е! Такав је био осјећај кад сам видио наше тенкове како пуцају на руске положаје. Дигли су руке увис, заробили смо их много."
Офанзива изненадила и неке од најближих савезника
У интервјуу за ЦНН прошлог викенда, врховни командант украјинске војске Олександр Сирски дао је досад најдетаљније објашњење разлога за упад. Рекао је да је циљ био да се заустави Русија да користи Курск за нову офанзиву, да се одврате московске снаге с других подручја, спријечи прекогранично гранатирање цивила, узму ратни заробљеници и ојача морал украјинских трупа и нације.
Украјина је била под притиском на источном фронту током ове године и још се опоравља од великих неуспјеха узрокованих кашњењима у испоруци америчке војне помоћи прошле зиме и у прољеће.
Офанзива на Курск, која је била изненађење чак и за неке од најближих савезника Украјине, поздрављена је од стране западних званичника. У суботу је директор ЦИА Бил Бурнс назвао то значајним тактичким постигнућем:
"То није био само подстицај украјинском моралу. То је разоткрило неке рањивости Путинове Русије и њене војске."
Један војник (надимка Фин) с којим је ЦНН разговарао рекао је да су руска утврђења изграђена врло добро, уз разне одбрамбене мјере, као што су мине испод противтенковских препрека.
Финова екипа од четири војника била је међу првима која је ушла у Русију, с задатком разминирања и демонтирања одбране прије него што су стигле остале украјинске јединице. Провели су двије недјеље у Курску, радећи непрекидно, с повременим сном, увијек на опрезу.
Један војник је показао на своје чизме и рекао да се с њих може узети много ДНК узорака: "Украјинских ДНК узорака, нажалост."
Фин је рекао да је чињеница да су дјеловали на страној земљи, у подручју које нису познавали, учинила њихову мисију посебно изазовном. Већина јединица које су учествовале у операцији Курск прераспоређена је с других дијелова ратишта, подручја која су изузетно добро познавали.
Један члан посаде оклопног транспортера рекао је да је његова јединица стигла из Часов Јара, са источне линије фронта, гдје је могао "возити везаних очију с једног положаја на други". У Курску су се изгубили.
"На крају смо отишли у руски град Суџу, гдје смо морали чекати да нас наш командант пронађе", рекао је овај војник, додајући да су лоша видљивост и непознавање терена учинили навигацију изузетно тешком.
Навигација и комуникација између јединица и команданата били су велики проблем у Курску. Украјинци се ослањају на интернет услугу Старлинк, али комуникација уопште не функционише у одређеним дијеловима регије Курск.
Осим тога, ово подручје је сушно већ неколико мјесеци, што додатно отежава кретање тешким возилима која дижу прашину. Члан посаде оклопног транспортера и његов командант разговарали су с ЦНН-ом у сјеверној Украјини, гдје су се опорављали од повреда задобијених када су се два украјинска оклопна возила сударила због врло лоше видљивости.
Ако линија остане углавном непромијењена, битка у регији Курск могла би ускоро почети да личи на дијелове бојног поља у источној Украјини, уз укопавање и жестоке борбе за сваки педаљ земље.
"Ово је дио великог плана"
Говорећи за ЦНН, Васил је рекао да није превише размишљао о мисији или чињеници да је у њој повријеђен: "Ово је рат. Ми смо војници и морамо учинити све што можемо да заштитимо своју земљу. Ово је дио великог плана и нисам се питао зашто сам овдје."
Сједећи на клупи у Сумију, с испруженом ногом у завојима и интравенском иглом која вири близу лакта, Васил каже да је на фронту било препуно експлозивних руских беспилотних летјелица на дан када је рањен.
"Дошли су момци из друге јединице и рекао сам им да буду опрезни јер је тамо као у кланици... И баш те секунде, бум," рекао је Васил, додавши неколико псовки.
Пријатељи су му рекли да је имао среће што је преживио. Његов командант, који му је међу првима пришао након експлозије, похвалио је његово смирено понашање након напада.
Васил је рекао да му је таква природа: "Када сте јако уплашени, важно је задржати контролу. Ако можете контролисати свој страх, све ће бити у реду."
Љекари су му рекли да је преризично извадити неке гелере. Васил није ни трепнуо на идеју да ће живјети остатак живота с дјелићима руског експлозива у себи.
Шта Ви мислите о овоме?