Град сунца, вина и платана, медитерански град с погледом на море, чаробно предграђе Дубровника, најљепши мали град на Балкану… Свим овим епитетима Требиње часте туристи, очарани његовом љепотом.
А може ли Требиње постати и најбоље мјесто за живот, међу малим балканским градовима?
Јер, за Требињце и Требињке живот у граду, у који хрле књижевници, спортисти, бајкери, глумци, рокери, љубитељи вина … туристи и авантуристи разних врста, зна бити прилично изазован.
Гужве, нарочито љети, отежавају саобраћај, навала туриста подиже цијене скоро свега, од хране до квадрата стана.
Мирко Ћурић, актуелни градоначелник Требиња, који, као кандидат СНСД уз подршку 7 коалиционих партија, јуриша на још један градоначелнички мандат, каже да има одговор на ово питање.
"У протекле 4 године дјелима смо доказали да су нам Требињке и Требињци на првом мјесту. Имамо град коме се сви диве, али је потребно још доста рада да би он постао управо оно што смо замислили: не само најљепши, него и за живот најпожељнији мали град на Балкану", каже Ћурић.
Али, како то извести?
Изградња обилазнице је један од кључних пројеката, који би омогућио да Требиње “дише”, расте и развија се, а да се при том сачува старо урбано језгро, које овај шармантни град чини тако посебним.
Изградња је већ почела, а на траси обилазнице се гради кључни објекат: импресивни мост.
Градња обилазнице са мостом основни је предуслов да се комплетан ужи центар Требиња претвори у пјешачку зону.
У протекле 4 године већ је поплочано више улица у Старом граду. У посљедњој, петој фази радова поплочава се око 3.000 квадрата, односно све преостале улице у урбаном срцу Требиња, у оквиру чега ће бити уређен и Трг Травунија.
Пјешачке зоне биће поплочане билећким каменом. У исти пакет спада и реконструкција тротоара у центру Требиња и приградским насељима.
Требиње дефинитивно, постаје град шеталишта, а једна од рута за шетњу биће од базена у Бреговима до манастира Тврдош, уз саму ријеку Требишњицу.
У Требињу је прије 15 година било тек око 300 метара шеталишта, а данас је то више од 10 километара.
"Изградњом шеталишта Требиње се спустило на ријеку, чувајући притом нашу Требишњицу. Нове алеје медитеранског дрвећа уз ријеку постаће уобичајена појава. Први пројекат биће алеја јоргована дуж Горичког правца", каже Марко Ћурић.
Двије најпознатије ћуприје на Требишњици, Арсланагића, односно Перовића мост и Камени мост су освијетљени, а ускоро ће заблистати и мост Иве Андрића. Након мостова, у плану је и да се освијетле и зидине Старог града, а затим слиједи и санација Љетног кина и фасада објеката у градском језгру.
Градски парк ће ускоро бити комплетно покривен бесплатним интернет сигналом, биће настављена и изградња кружних токова, паркинга и дјечјих игралишта, и постављени нови километри нове лед јавне расвете, за коју ће се струја обезбиједити из градске соларне електране.
Требиње ће бити не само град шетача, него и бициклиста.
"Уређен је дио бициклистичке стазе до Ластве, а преостаје нам да трасом некадашње пруге уредимо и нову бициклистичку стазу до Поповог поља и Ивањице", најављује Ћурић.
Уз изградњу обилазнице и уређење градске пјешачке и бициклистичке зоне, један од капиталних пројеката за ширење града и растерећење старог урбаног језгра је изградња Новог Требиња.
Ново Требиње ће се простирати на 510 хектара, граничиће са Градом сунца и са постојећим путем за Дубровник. У непосредној близини налазиће се западна обилазница која ће Ново Требиње повезати са путем за Мостар.
Ту је планирано ново стамбено насеље, али и изградња вртића, школе, дома здравља, игралишта, паркова, спортских терена, хотела и тржног центра. У центру тог комплекса ће бити конгресни центар, који ће градити Електропривреда РС.
"Одлука да се у рејону Талеже гради аеродром и те како ће допринијети будућем развоју Новог Требиња, које ће постати идеална локација за ширење нашег града", каже Ћурић.
Лице града ће измијенити и нова савремена болница, чија је изградња већ далеко одмакла. Очекује се да ће ова здравствена установа постати регионални медицински центар.
"Након изградње нове болнице, у старој болничкој згради биће отворен дом за старе са палијативном његом, прва установа такве врсте у Републици Српској. Уз подршку Града биће урађена и посебна картица која ће свим пензионерима омогућити повољније цијене у више продајних објеката у граду", истиче Мирко Ћурић.
Али, план је да Требиње буде добро мјесто за живот, не само за пензионере, него и за студенте, омладину људе и младе породице.
"Ускоро слиједи реконструкција Студентског центра са изградњом мензе, али и завршетак изградње нове зграде Гимназије, која је задужбина Родољуба Драшковића. Приводи се крају и пројекат за изградњу новог вртића у насељу Тини, како би се укинуле листе чекања за упис дјеце у градске вртиће", каже Ћурић.
Подршка породицама, а поготово мајкама, биће изражена и кроз оснивање посебне Јавне установе “Центар за дјецу и омладину са потешкоћама у развоју”, за коју је већ изграђен нови објекат у бившој касарни.
Наравно, за породице је ипак најважније да родитељи имају посао, или што би се народски рекло, ваља гледати од чега се живи.
У Требињу се и у будућности велике наде полажу у туризам. Град је већ препозната туристичка дестинација, а сада се посјетиоцима нуде и нови садржаји и отварају нови видици.
Једна од таквих атракција је видиковац изнад Требиња, смјештен на путу за село Рапти и утврђење Страч, омиљено мјесто фотографа.
Комплекс са видиковцем ускоро ће имати и Духовни центар у Мркоњићима, гдје се гради пуном паром.
Убла, Мичевац, Сушица и Клобук биће туристички валоризовани а понуда проширена на оближње Билећко језеро, па и на Сутјеску и прашуму Перућица – није ни то далеко од Требиња.
Међу посјетиоцима Требиња је и све више заштитника напуштених животиња, јер овај град има један од најмодернијих азила за псе на Балкану, који су заједнички изградили организација “Мрежа за животиње и Град Требиња.
Азил симболично носи име “Даница” по прерано преминулој Требињки Даници Дади Ђиков, која је била препознатљива по заштити животиња.
Град на Требишњици све чешће походе и историчари и вјерници који обилазе манастире и цркве.
Долазе и спортисти, јер Требиње има идеалне услове за зимске припреме.
"Због тога ћемо, у сарадњи са партнерима, изградити спортско-рекреативне зоне од којих је прва кајакашки центар на Горичком језеру", истиче Ћурић.
Циљ је да до 2028. У Требињу буде пола милиона ноћења годишње.
За туристе, али и за локалце, битне су и културне манифестације, по којима је Требиње постало препознатљиво.
Фестивал фестивала, који увелико гази седму деценију постојања, Фестивал медитеранског и европског филма, фестивали класичне музике “Мусиц анд Море СуммерФест”, Требиње џез фестивал, као и концерти КУД-ова дио су тог импресивног мозаика.
"Уз фестивал свјетла и Музеј илузија, мијењаћемо деценијску слику Требиња у области умјетности. У плану је и оснивање професионалног позоришта. Желимо да наше Требиње буде баш онакво какво је замислио Јован Дучић, град културе", каже Ћурић.
Као медитерански град, Требиње има и лијепе изгледе за развој пољопривреде. Вино, маслине, љековито биље… сунчана Херцеговина може да понуди врхунске производе из ове “корпе”, али пољопривредницима је потребна подршка.
"Намјеравамо да успоставимо Центар за медитеранске културе, који би, уз Аграрни фонд, био кровна институција у планирању, развоју и подршци пољопривредницима да покрену властиту производњу. Идеја је да се у оквиру овог центра оснује јединица за прераду маслина и прављење маслиновог уља, као и расадник медитеранског биља", истиче Ћурић.
Као креативни спој одрживе пољопривреде и туризма, у Требињу истичу своју надалеко познату “Херцеговачку кућу”, ланац бутика домаћих производа произведених на традиционалан начин, који је постао препознатљив туристички бренд.
Град Требиње је са пројектом “Херцеговачка кућа” изабран за најбољу свјетску причу о одрживом туризму на Међународном сајму туризма ИТБ Берлин, а добили су и признање као један од најбољих локалних ланаца снабдијевања у свијету.
Али, не могу сви бити пољопривредници, нити се бавити само туризмом. Уосталом, одговоран развој подразумијева да се, што би рекли инвеститори, “не држе сва јаја у једној корпи”.
Кроз програме самозапошљавања 100 Требињаца је у протеклом периоду започело своје мале бизнисе из разних области, али сада је у плану да се покрену и пројекти за озбиљније инвестиције.
С тим циљем у Требињу је основана прва Слободна зона у Републици Српској, коју сада ваља проширити на 100 хектара површине и опремити инфраструктуром.
– Наставићемо и са уређењем три пословне зоне: у Волујцу, Горици и Лучин Долу. У пословној зони Волујац већ послује значајан број привредних субјеката, а на посљедњој лицитацији Града све понуђене парцеле су продате – истиче Мирко Ћурић.
Додаје да се у непосредној близини пословне зоне Волујац и Слободне зоне планира изградња аеродрома, који ће финансирати Влада Србије.
И тако, од шетње уз Требишњицу, стигосмо до будућег аеродрома… И до Аутобуске станице, гдје је отворен је иновационо – предузетнички центар, намијењен онима који се баве пословима из области ИКТ и креативне индустрије.
Све у свему, много је путева који се отварају и који, ако је вјеровати обећањима, воде Требиње у правом смјеру.
Инфраструктура
Мирко Ћурић признаје да у Требињу има још много посла на изградњи инфраструктуре.
"Очекује нас доста посла у путној инфраструктури, те изградња канализационе мреже широм града. Преостало је да се асфалтира још око 45 километара локалних путева, док је у протеклом четворогодишњем периоду асфалтирано 50 километара", каже Ћурић.
Додаје да ће један од важнијих пројеката бити и успостављање система за рану детекцију пожара, за који се већ ради пројектна документација.
"Ипак, највећа бољка је путна инфраструктура. Најважнији пројекти на којима ћемо инсистирати су санација пута Требиње – Ластва – Клобук и Требиње – Билећа, као и наставак радова на санацији путева Гацко – Фоча и Љубиње -Столац. Брда изнад Требиња и званично су траса будуће Јадранско-јонске магистрале, а у просторно-планској документацији Српске предвиђена је градња брзог пута Требиње – Вишеград", истиче Мирко Ћурић.
Шта Ви мислите о овоме?