Украјинци заузимају дијелове Русије

Претходних дана руска страна је добијала информације о концентрацији украјинских снага у пограничном подручју око Курске и Белгородске области.

Један дио украјинских снага налазио се у шумама у близини села Привоље. Такође, примијећен је долазак украјинских снага у украјинској области Суми, насупрот Брјанске области. Могућу активност украјинских снага потврдила је и појачана активност топовских напада и беспилотних летјелица.

У уторак, 6. августа украјинске снаге су "упале" у Курску област, тачније у Суџански и Корењевски округ. Према информацијама са фронта, украјинске снаге су успјеле да направе одређени напредак. Телеграм каналима су почели кружити снимци заробљених руских војника и изгорјелог руског хеликоптера Ка-52. Уз то, украјинске формације имале су подршку артиљерије и беспилотних летјелица.

У вечерњим часовима стигла је потврда да су се украјинске формације успјеле учврстити у граничном појасу, упркос интензивним одговорима руских снага.

У том периоду, украјинске снаге су успјешно заузеле три насеља у Курској области, али нису успјеле задржати контролу над ауто-путем између Свердликова и Суџе.

Ујутро, 7. августа, потврђено је да су украјинске снаге ушле у градић Суџа те да је сада линија ријека Суџа. Цивилно становништво током дана је напуштало град. Руске снаге су релативно брзо пребациле појачања, али су се ОС Украјине успјеле на том подручју консолидовати и утврдити позиције.

Како је могућ овакав упад?

Иако су постојале обавјештајне информације које су стизале неколико дана раније прије напада, да Украјина гомила снаге на том подручју, чињеница је да нико с руске стране није реаговао. Будући да граничне снаге руске војске нису велике, Украјина је релативно брзо остварила напредак. Могуће је да је руска страна очекивала украјински напад на погранична села, али не и јачу офанзиву, преноси Индеx.хр.

Који је циљ?

Перспектива да ова акција украјинске војске има више информативно-политички значај него војни превладава и на Западу, али и у самој Украјини. Тиме се показује да Украјина може напасти, подижући морал у украјинском друштву, а истовремено се изазива раздор унутар руских елита.

Други аспект овог напада су преговори. Ово је акција којом Кијев жели или омести преговоре или ојачати своју позицију пред исте.

Такође, није небитно и то што је сада Нуклеарна електрана Курск украјинским снагама на 50 км. У контексту овог рата, 50 км је пуно, када се зна колико је потребно времена да се заузме и километар територије. Руско водство је итекако свјесно пријетње које представља или заузимање НЕ Курск или сама могућност да је нуклеарна електрана у домету украјинској артиљерији.

У сваком случају, ситуација око Суџе још увијек није јасна. Оно што јесте јасно је да је Украјина дефинитивно упала на територију Руске Федерације и заузела дио те територије. Иако је упитно колико то има војног значаја, јасно је да се унутар руског друштва понавља ситуација у којој се показују проблеми унутрашње безбједности, што је започело побуном Вагнера.