У цркви Светих апостола Петра и Павла у селу Запланик Свету литургију служио је владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије коме су саслуживали протојереј-ставрофор Александар Илић и ђакон Душан Орашанин.
Сваке године прве недјеље по Петровдану у овом селу одржава се Петровдански сабор и у склопу њега одржано је крштење дјечака Василија Милићевића, помен погинулим борцима Требњске бригаде Војске Републике Српске (борцима који гравитирају Требињској шуми) као и истакнутим личностима из овога краја Тому Пупићу и Цветку Рајевићу.
У својој бесједи владика Димитрије је истакао да је један јединствени благослов дошао са Христом спаситељем и да су људи вјечна бића која нису створена за пролазност да се сада виде и никада више и да нису створени да буду непажљиви.
"Створени смо да ову нашу заједницу коју овдје имамо продужимо у вијекове. Зато је страшно огријешити се о брата, увриједити брата, зато је страшна мржња. Зато мржња не може да уђе у Небеско царство. Не зато што је Бог љут на нас и хоће да нас кажњава него зато што је сама суштина Божијег царства и вјечног живота међусобна љубав. Тако наш Бог воли нас, а тако и Света тројица и наш Бог је Бог љубави и зато смо и ми у томе царству. Не можемо бити ван љубави, ван братске слоге", рекао је владика Димитрије.
У наставку бесједе владика је нагласио да када се сретнемо на земљи треба да наше пријатељство, дружење и туге изнесемо једни другима.
"То треба да продужимо у вијекове, вијекова и то је велики задатак за човјека. Све пролази свијет, цивилизације, много тога пролази у свијету, али када Бог једном створи човјека створио га је за вјечност, вјечно биће. Колико је пропало царстава од настанка хришћанства, колико се промијенило идеологија и начела, а једно је остало, а то је Христова проповијед, проповијед љубави да треба волити Бога, ближње. Остала је жива ријеч живога Бога", казао је владика Димитрије.
Ова црква је саборна за неколико села Требињске шуме, мјештане села Орах, Кутина, Ускопље, Неновићи, Калађурђевићи, Вуковићи, Запланик, Коштриковац, Ладнице, Славогостићи, Срњак, Зачула…
Црква Светих апостола Петра и Павла, исто као и људи, више пута је страдала, али и поново васкрсавала, увијек љепша него што је била раније. Тако је било и у рату 1991-1995, када је црква била тешко оштећена од стране регуларне хрватске војске, као и сви околни споменици.
Са обновом ове светиње кренуло се 2008. године, а она је освештана прије неколико година.
Одлуком Комисије за очување националних споменика културе БиХ, црква Светих апостола Петра и Павла у Запланику проглашена је националним спомеником испред реда српског народа 2014. године, док је шири простор око цркве проглашен историјским подручјем. Вриједни домаћини за све присутне припремили су трпезу љубави.
Шта Ви мислите о овоме?