На платоу Музеја Херцеговине изведена је монодрама „Ненаписана писма” првакиње Народног позоришта у Београду Вање Милачић.
Ова представа је изведена у оквиру пратећег програма изложбе „Додиром кроз стваралаштво Надежде Петровић“ која је настала у сарадњи Музеја савремене умјетности Републике Српске и Уметничке галерије Надежде Петровић у Чачку, а чију поставку можете погледати до 17. јула у Музеју Херцеговине.
Монодрама „Ненаписана писма“ представља живот и стваралаштво Надежде Петровић кроз дијалог и обраћање великом умјетнику и пријатељу Ивану Мештровићу.
Извођење у центар пажње поставља лик Надежде Петровић – велике српске сликарке, добротворке, жустре говорнице, фоторепортерке, болничарке и хероине Првог свјетског рата.
Кроз ову монодраму добијамо ново виђење њеног умјетничког опуса али и њено сагледавање тадашњих друштвених прилика у чијем центру стоји жена. Величина Надежде Петровић је у томе што је управо читав свој живот посветила борби — борби за умјетност, слободу и правду.
Глумица Вања Милачић сматра да је садржај монодраме непресушан и инспиративан, о жени која је богиња ових поднебља.
"Деликатно је било радити овај пројекат јер ја мислим да без обзира на то што неки људи физички нису присутни у реалности сматрам да ми немамо право да задиремо у њихову интиму и мијењамо нихову заоставштину и да их тумачимо на начин на који ми то хоћемо него на који смо ми обавезни да то урадимо", рекла је Милачићева.
Инспирисана слојевитом личношћу ове знамените Српкиње, њеним емотивним и умјетничким недоумицама, положајем умјетника у тадашњој Србији и ондашњим политичким превирањима, Милкица Милетић, књижевница из Чачка је оживјела лик Надежде Петровић у свом тексту „Ненаписана писма“, који је за сцену адаптирала и режирала Наташа Радуловић.
Сценографију је урадила Марија Лукић „Схаббy Цхиц Десигн“ из Чачка, костим Марта Чкоњевић студенткиња на одсјеку костима у Београду, а оригиналну музику написала је Ана Крстајић, креативни амбасадор националне платформе Србија Ствара, док дизајн потписује Ана Крбањевић дизајнерка из Београда.
Шта Ви мислите о овоме?