Свако вријеме има свој почетак и крај. Почело је то већ сада давне 1967. године, а данас у Требињу завршава епоха црвеног киоска К-67. Један од посљедњих примјерака ове врсте киоска, који доживио и своју изложбу у Њујорку, склоњен је са требињских улица.
Нова урбанизација и другачији погледи на свијет архитекуре данас су у тренд ставили неке нове облике киоска, па ће К-67 који је деценијама био постављен испред улаза у некадашњу Борчеву робну кућу, касније у Маркет 99, замијенити управо тај нови облик. Иако је киоск замијењен, дјелатност која се у њему обављала годинама остаће непромијењена.
У природи човјека је да се веже за ствари, иако оне саме по себи немају неку посебну вриједност. Ипак, довољно је да оне наше мало старије враћају у нека друга времена, када су се окупљали управо поред киоска некдашње Борчеве, па он самим тим у њима буду посебну емоцију као простор поред кога су се састајали, сједали, дружили.
Можда се улица понекад и не би знала, али се црвени киоск и те како знао.
Већ деценијама је у једином црвеном киоску К-67 у Требињу, до јутрос, била смјештена цвјећара. Био је примјер функционалности. Да би се добило на пространости спојена су три у један, јер је једна јединица имала око пет метара квадратних. Очуване боје, заобљених стакала, битише баш у истој варијацији као онај што је својевремено био изложен Музеју модерне умјетности у Њујорку.
Баш тај „црвени киоск“ некад је био на свим фреквентнијим локацијама у свим градовима бивше нам земље. И био је у свим бојама, али се црвени највише памти. Подаци које налазимо на интернету кажу да је званично име киоска било К67. Производ је словеначког дизајнера Саше Махтига. Производња је покренута 1967/68. године. Израђиван је од полиестера и полиуретана у шест боја, од којих је црвена била најпопуларнија, па не изненађује да је у колективном сјећању К-67 остао трајно забиљежен као “црвени киоск”.
К-67 је прво у Љубљани постављен као новински киоск, да би се након тога проширио на „храну“. До 1999. године, када је производња киоска К67 престала, произведено је 7.500 јединица, укупне површине 40.000 квадратних метара. Док је већина остала у Југославији, велики број ових киоска извезен је у иностранство, између осталог у Пољску, Ирак, Кенију, Нови Зеланд, Јапан, бивше земље Совјетског Савеза, али и у САД.
Шта Ви мислите о овоме?