За разлику од претходних избора када су бирачи у оквиру једне листе могли гласати за све кандидате на тој листи, на овим локалним изборима у оквиру кандидатске листе једне политичке странке, коалиције или листе независних кандидата моћи ће означити једног или највише три кандидата на листи које одабере.
"Ако је бирач ваљано означио више од три кандидата на једној листи, сматра се да је та листа добила један важећи глас у сврху расподјеле мандата, док се преференцијални гласови с листе сматрају неважећим", пише у Изборном закону БиХ који је наметнуо Кристијан Шмит.
Ова новина у Изборном закону БиХ, о којој се готово и не говори у јавности, у великој мјери утицаће на односе унутар самих политичких партија с обзиром на то да су преференцијални гласови (гласови унутар листа) јако битни за фаворизовање одређених кандидата.
"Сада је уведено да то може бити максимално три гласа, можда је могло и пет, али у Хрватској има само једна преференција, Србија их уопште нема. Уколико би неко ставио и додао четвртог, листић неће бити неважећи, него се он даје само странци, никоме од оних који су добили преференције. Избјећи ће се додавање преференција. То је проблем унутар политичких партија појединачно", рекао је Вехид Шехић, бивши предсједник Централне изборне комисије БиХ.
Наиме, мандат или мандати за скупштину општине или града који је освојила нека странка распоређује се најприје међу кандидатима с те листе, с тим да у расподјелу улазе само они који су добили најмање десет одсто од укупног броја важећих гласова које је та листа добила. Ти мандати се додјељују према редослиједу од највећег до најмањег броја гласова. Ако је при томе остало још мандата које треба додијелити тој листи или партији, а преостали кандидати немају десет одсто од укупног броја гласова, расподјела се врши на начин да се мандати додјељују према њиховом редослиједу на листи.
Дописивање преференцијалних гласова јавна је тајна и обично се то радило након што се затворе бирачка мјеста, посебно у мањим срединама, гдје су се чланови бирачких одбора познавали.
"Додавале су се преференције онима који нису добили подршку, а фаворити су тог политичког субјекта, и то се ради од 2004. године", рекао је Шехић.
У принципу, поједини кандидати који су фаворити неких политичких партија, а који се нису могли изборити за високо мјесто на листи, након затварања бирачких мјеста "доиксавањем" добију значајан број гласова, а све са циљем да пређу оних десет одсто неопходних за расподјелу. С обзиром на то да се на тај начин "не краду" гласови осталим политичким партијама, чланови бирачких одбора који углавном долазе из различитих странака, на ово су затварали очи.
У суштини, странке нису "крале" гласове од других политичких партија, већ су се поткрадали унутар себе, а све са циљем да кандидат који је фаворит добије довољан број гласова те уђе у расподјелу за мандат.
Ипак, у пракси ове ситуације нису толико честе и мјеста у локалним парламентима углавном су распоређивана по редослиједу на листи, због чега, по правилу, приликом формирања листа неријетко долази до размирица међу кандидатима. Преференције, односно гласање само за одређене кандидате унутар листа, доводиле су и до тога да поједини кандидати уопште не раде за странку која их је кандидовала, већ за себе и кандидате са листе са којима су заједно радили на терену.
Шта Ви мислите о овоме?