100 година од изградње капеле на Клобуку — градила је двојица мајстора, a камен спремалa шесторица

Поводом 100 година од подизања капеле на Клобуку, данас је  у част клобучким јунацима у овом мјесту пуном историје одржан пригодан програм.

Организатори програма били су Град Требиње, Удружење добровољаца и ратника ослободилачких ратова, потомака и поштовалаца Требиње – Клобук, Удружење Граховљана „Стара Херцеговина“ и Завичајно удружење „Владика Сава Косановић“ Бањани те епархије Захумско – Херцеговачка и приморска и Будимљанско – Никшићка. Свештеници из двије епархије служили су Свету божанствену литургију и парастос јунацима, у костурницу су положени вијенци а одржан је и Час историје.

У свом обраћању предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак је истакао да је Клобук мјесто од изузетног значаја за историју Србије и Црне горе.

„На овом мјесту је народ стао на пут аусторугарском завојевачу штитећи своју нејач и родне прагове и ту смо данас да одамо поштовање њиховом подвигу и жртву али и да се подсјетимо да заједништво и ослањање једни на друге нам може помоћи да остваримо слободе али и све неопходне интересе“, рекао је Бањак.

Испред града Никшића обратио се Никола Горановић, историјски час су држали професор Лука Кешељевић и Илија Бакоч, а у културном програму наступили су гуслари Никола Косовић и Ђорђе Стевовић као и етно пјевачица Марија Ратковић.

"Костурница се почела градити 1922. године. Подузетници мајстори су били Раде и Милош Гргуревић из Никшића. Каменоресци су били Ђуро Гргуревић, Радов отац, Саво Ковачевић из Божурева брда, Божо Тасовац из Требијова, Божо Пејановић из Рапти, Саво Пантовић са Зубаца и Јанко Бијелић из Суторине. Новац за изградњу капеле и костурнице дали су људи из Херцеговине и Црне Горе, а највише наши земљаци из Америке.

Радови на капели и костурници су завршени 5. новембра 1924. године. Покупљено је 174 посмертних остатака војника, који су погинули у Црногорској војсци, и у костурницу сахрањено.

Свечано отварање било је 8. новембра 1924. године, на Митровдана. Објекат је освјештао владика Гаврило Дожић а објекат је свечано отворио и генерал Јовановић, командант Требиња.