Након дугог боравка у свијету Јована Дучића, његове дипломатске каријере и смрти у Америци, гдје је и почивао све до 2000. године, када су његови земни остаци пренесени у Требиње, неколико година иза тога је у његов родни град стигао и његов клавир.
Велелепни инструмент који је сада дио збирке, заоставштине Јована Дучића у Музеју Херцеговине, најприје је на аукцији у Београду купио један Чачанин, а онда га је он поклонио Епархији захумско-херцеговачкој и приморској у Требињу, чији је тадашњи епископ, владика Григорије, прије петнаест година понудио музеју да њиме употпуне своју збирку, што су музејски радници објеручке прихватили.
"Само порекло клавира је познато и дело је чувене чешке породице Крчмар из Прага, која је клавире, мале хармоније и мале клавире, производила у другој половини 19. и почетком 20. века, до 1909. године, а овај клавир су датовали стручњаци из фирме 'Пиано Ленд', који су и детаљно проценили његово стање", казала нам је директорица Музеја Херцеговине Ивана Грујић.
Иако се ова чешка фирма не појављује као произвођач клавира иза 1909. године, Дучићев клавир је ипак купљен нешто касније, двадесетих година прошлог вијека, па се претпоставља да га је или купио са залиха, или од некога, боравећи као дипломата у Будимпешти, Букурешту или Софији, одакле клавир преноси у Београд, гдје је намјеравао правити кућу, па је доста предмета унапријед набавио, а они су сада у власништву неких београдских породица.
"Клавир је сада префарбан у црну мат боју, иако се испод ње види да је изворно био у боји дрвета, док су оплате белих дирки највише од слонове кости, јер су касније неке мењане пластичним, док су црне дирке углавном све од абоноса, а неке од ових дирки још производе звук, иако му не раде ни педале, нити добар део жица и унутрашњег механизма", наводи даље Грујићева.
Клавир би се, у сваком случају, морао потпуно раставити и реконструисати, а за цјелокупан посао би, како је процијењено, било потребно уложити око 20.000 евра, након чега се, ако се и сакупе новци, на клавиру не би могла изводити савремена музика, јер у то вријеме на овим инструментима није било свих тонова који су данас потребни за модерна извођења.
Ивана Грујић напомиње да су и то својеврсне дражи овог клавира са кога би концерти давали и извјесну монументалност, па се у Музеју Херцеговине баве мишљу да организују позив свима који су спремни да прикупе новац да се клавир реконструише, прије свега према ресорним министарствима Републике Српске и Србије, а и добротвор из Чачка је спреман у свему учествовати...
Дучићев орден из Чешке
Јована Дучића са Прагом не веже само његов клавир, већ и један орден који се налази у склопу његове заоставштине - Орден бијелог лава, степен командирског крста, што је било одликовање намијењено искључиво страним држављанима и то за грађанске или војне заслуге.
"Орден са мотивом сребрног крунисаног лава носио се на траци око врата и додељен Дучићу као страном грађанину асоцира на претпоставку да, иако није дипломатски боравио у Чешкој, овај орден добија захваљујући таквим неким активностима", наводи Грујићева.
Шта Ви мислите о овоме?