У Музеју Херцеговине одржана је промоција двије књига психијатра и психотерапеута Александара Мисојчића – „Град” и „Човек по мери шињела”, које су психобиографије историјских личности, цара Душана и војводе Живојина Мишића, написане са два различита приступа.
Према ријечима аутора, књиге носе два различита емоционална тона јер кад се пише о цару Душану не може се сакрити задовољство, проба се направити континуитет који је јако важан и можда није искоришћена прилика коју је донио бљесак једног ванредног појединца.
"Али се можемо ослонити на оно што нам је у колективном идентитету оставио цар Душан. С друге стране, војник, Живојин Мишић, 'Човек по мери шињела', родио је сасвим другу емоцију. Човјек сам који није из Ваљева, немам дједа који је прешао Албанију, а више сам од пола књиге написао са сузама у очима. Ако постоји колективно несвјесно, појам који је Јунг установио, онда то колективно несвјесно у нама лик Живојина Мишића веома лако буди", рекао је Мисојчић.
Аутор каже да је читајући историјску књигу Владимира Ћоровића (који је узгред написао да је то био период малодушности српског цара) њега као психијатра тај детаљ заголицао. Створила се клица радозналости да трага и да проба описати карактер цара Душана.
"Што се тиче Живојина Мишића, он је иза себе оставио капитано дјело које се зове 'Моје успомене' и то је његова биографија. То је за психобиографа грумен злата. Замислите да један остарјели војник у болесничкој постељи по сјећању пише о свом животу. То је прилика која се није дала пропустити, невезано шта је тај човјек оставио иза себе. Књига о цару Душану ми је изискивала више времена јер је требало доста података из времена у коме је он живио. Не може се писати психобиографија ако се не упозна историјски тренутак у коме су ти људи живјели", истакао је Мисојчић.
Окосницу за књигу о Живојину Мишићу је његова биографија "Моје успомене", а Мисојчићу је драго што је упознао потомке породице Мишић.
"Посебне емоције су кад се уђе у кућу Мишића и виде се породичне слике и чују анегдоте које не могу да се нађу у књизи. То је био емотивнији, али лакши задатак од задатка да прикупим довољно података о животу цара Душана", јасан је Мисојчић.
Тања Петернек Алексић, новинар и водител, нагласила је да су књиге „Град” и „Човек по мери шињела” значајне јер нас враћају неким старим вриједностима.
"Живимо у времену у коме је морални кодекс под знаком питања, у коме се олако неким критеријума и вриједностима носимо, а причамо о два велика човјека. Један је био владар, а други војник. Оба су исказивала дозу храбрости, искрености, отворености, бринули о домовини више него о својим синовима", објаснила је Петернек-Алексић.
О књигама је говорио и др Часлав Хаџи Николић неуропсихијатар, а изводе из књиге читала је глумица Тамара Алексић.
Шта Ви мислите о овоме?