Вечерас почиње дуго најављивано Европско првенство у фудбалу.
Љубитељи најважније споредне ствари, али и оних који то нису ће у наредних мјесец дана уживати у 51 утакмици које ће бити одигране до 14. јула када је заказано велико финале.
Фудбалска грозница на Старом континенту увелико траје, а оно право креће у петак навече када ће Њемачка и Шкотска у Минхену званично отворити 17. по реду Европско првенство, 12. откако се игра прави турнир с групном и нокаут фазом те треће откако на њему судјелују 24 селекције.
Највише титула имају Шпанија и Њемачка - по три, док су Французи два пута били на трону, као и Италија која је прије четири године по први пут постала најбоља европска селекција послије 1968. године. Наслову европског првака веселили су се и СССР (1960), Чехословачка (1976), Низоземска (1988), Данска (1992), Грчка (2004) и Португал (2016).
Европско првенство је првобитно носило име Куп европских нација, а од 1968. године носи данашњи назив. Први Еуро, с четири екипе, завршило је тако што је Совјетски Савез у финалу у Паризу побиједио Југославију 2:1 у продужецима. Југославија је играла финале и 1968. У окршају за наслов Италија и Југославија ремизирале су 1:1, а два дана касније одиграна је друга утакмица коју су Италијани добили 2:0 и подигли трофеј на домаћем терену.
Овогодишњи Еуро ће се са великом пажњом пратити на нашим просторима обзиром да су са великим очекивањима у Њемачку отишли Србија и Хрватска, а учесник је и Словенија. Репрезентација Србије се први пут послије 24 године пласирала на шампионат Старог континента и нема сумње да ће изабраници Драгана Стојковића имати велики мотив на овом такмичењу.
“Орлови“ се нису прославили на Мундијалу у Катару гдје нису прошли групу, а сада ће првосходни циљ бити пролазак у нокаут фазу. За разлику од Катара српски фудбалери нису под притиском и нема толике еуфорије, а управо је то можда што треба “орловима“ да покажу велике ствари. Гледајући сами ростер, Србија је дефинитвно кадра да свакоме помрси рачуна. Група са Енглезима, Данцима и Словенцима је тешка, али не и непоразлна.
За разлику од Србије, у Хрватској влада велика еуфорија, с разлогом рекли бисмо, јер “Ватрени“ су посљедњих година показали да су велесила. Посебно се то односи на учешћа на Свјетским првенствима, на посљедњем су били трећи, а оном 2018. вицепрваци свијета. Ипак, још увијек чекају на запеженији резултат на европским првенствима. Играли су шесту пута, а у два наврата су играли четвртфинале. Ипак, дружина Златка Далића вјерује да овај пут могу направити искорак и барем доћи до полуфинала. Ипак, неће бити лако јер се налази у групи смрти заједно са Шпанијом, Италијом и Албанијом.
Када су у питању фаворити, као и на предходним се традиционално издвајају Енглеска, Француска, Шпанија, Португал и наравно домаћин турнира Њемачка. Ипак, јако је тешко процијенити ко би могао до краја, обзиром да је тек недавно завршена сезона. Играчи су и више не него уморни, тако да не би било чудо да видимо неко изненађење.
Еуро 2024. године биће посљедње за неке од играча који су обиљежили посљедње двије деценије. Тако ће у Њемачкој свој посљедњи плес имати Кристијано Роналдо којем ће ово бити шести Еуро, а 2016. године је Португал одвео на кров Европе. Уједно је и најбољи стријелац европских шампионата са 14 погодака. Биће ово посљедње велико такмичење за Нијемца Тонија Кроса и Хрвата Луку Модрића који су годинама уназад стекли статус легенди. Ту су и Роберт Левандовски, а вјероватно и капитен српске селекције Душан Тадић.
У сваком случају пред нама је мјесец дана фудбалске чаролије. Током првенства у Њемачкој очекује се око 2,5 милиона навијача, укључујући 1,9 милиона страних навијача из око 120 земаља. Вежите се, полијећемо.
Шта Ви мислите о овоме?