Почело прикупљање података о јамама и другим стратиштима Срба током Другог свјетског рата

Радна група за израду акционог плана за његовање културе памћења на херцеговачке јаме и жртве усташког злочина геноцида у источној Херцеговини упутила је захтјеве свим општинама из те регије да им доставе податке о страдању Срба у јамама, као и о обиљеженим и необиљеженим стратиштима на којима су Срби убијани током Другог свјетског рата, речено је данас Срни у овој радној групи.

Из Радне групе су навели да су захтјеви упућени начелницима оштина Билећа, Гацко, Невесиње, Берковићи и Љубиње с циљем организовања састанака са свим релевантним институцијама и удружењима која се баве том тематиком.

Циљ је, истакли су Радној групи, да се прикупи што више података о страдању српског народа на ово простору како би се направио акциони план за његовање културе памћења на херцеговачке јаме и жртве усташког злочина геноцида у источној Херцеговини.

Када ти подаци буду прикупљени поново ће бити одржан састанак Радне групе да би се утврдило шта конкретно даље треба да се ради.

Предсједник Радне групе која се бави тим питањима Неђо Ћебеџија рекао је раније Срни да су херцеговачке јаме у које су усташе бацале и звјерски убијале српске цивиле током Другог свјетског рата постале синоним за страдање Срба, те да је неопходно да се једном монографијом обухвате сва та стратишта и жртве.

"Иако су херцеговачке јаме постале синоним за страдање Срба, пошто је у њима највише људи и страдало, било је ту и других стратишта, као на примјер, у касарни у Невесињу, гдје је убијено око 150 људи или у гатачком селу Придворица, гдје су поубијали све становнике које су затекли у кућама", истакао је Ћебеџија.

Јаме су, подсјетио је Ћебеџија, биле познате по монструозном и звјерском понашању усташа према српским цивилима, које је било најчешћа жртва тих злочина, почев од дјеце, жена, стараца, о чему су, осим бројних књига, снимљени и многи видео-материјали и аудио-записи, наводећи да је такво убијање и мучење Срба за вријеме Независне Државе Хрватске на подручју Херцеговине дефинитивно био геноцидан чин.

Радну групу за израду акционог плана за његовање културе памћења на херцеговачке јаме и жртве усташког злочина геноцида у источној Херцеговини прије неколико дана формирао је градоначелник Требиња Мирко Ћурић, а чине је професори историје који током наредних 90 дана треба да утврде што више података о томе.

Радну групу чине предсједник Неђо Ћебеџија и чланови Дејан Шкриван, Бранислав Јокановић, Лазар Радан, Зоран Мијановић, Симо Радић, Слободан Драговић Шупљеглав и Петар Милошевић, сви професори историје.