Власници апотека у Републици Српској у прошлој години су наставили да се богате на трговини лијековима, показују финансијски извјештаји у о њиховом пословању.
Иза њих је још једна изузетно успјешна пословна година, која потврђује да је ријеч о уносном бизнису који се из године у годину све више развија те доноси све већи профит.
Ланац „Моја апотека“ иза којег стоји Страхиња Кујунџић у 2023. години је зарадио 5,85 милиона марака, што је за 1,85 милиона КМ више него у 2022. години када је пријавио добит од четири милиона КМ.
Његове апотеке су имале рекордних 70,3 милиона марака прихода, а до тог резултата дошао је уз помоћ 316 запослених радника.
За десет година рада, показују финансијски извјештаји, бизнис са лијековима власнику „Моје апотеке“ је донио чак 35 милиона марака.
И за „Црвену апотеку“ из Мркоњић Града прошла година је била година рекорда.
Годишњи пазар је био 44,9 милиона марака, од чега је власнику Тихомиру Рожићу остало 4,13 милиона марака чисте добити.
Примјера ради, приходи у 2022. су им били мањи за 7,3 милиона КМ, а добит за 1,36 милиона КМ што говори о успјешном развоју пословања.
Апотеке „Бпхарм“ из Новог Града такође су направиле искорак. У њима се 2023. године „обрнуло“ 43,3 милиона КМ на основу чега су зарадили 2,1 милион КМ.
У систему којим управља Драган Пилиповић било је запослено 260 радника.
Готово исти финансијски резултат имала је и „Еxпера Пхармацy“ из Бијељине, с тим да им је добит била нешто мања.
Пријавили су приходе од 43,14 милиона марака, за 3,25 милиона веће него годину раније када су износили 39,89 милиона КМ, те доби од 1,6 милиона КМ. У овом ланцу апотека радило је 248 људи.
Новинара „Независних новина“ Уроша Вукића који је у посљедњих неколико година добар дио свог времена посветио истраживању тржишта лијекова, ови подаци не изненађују.
Он каже да је комплетна регулатива у БиХ подређена интересима велетрговаца и малопродајних ланаца апотека, који на тржишту буквално раде шта хоће.
Подсјећа да је БиХ још 2017. године добила Правилник о начину контроле цијена, начину обликовања цијена лијекова и начину извјештавања о цијенама лијекова.
Тим правилником дефинисано је и да постоји Надзорно тијело које контролише његову примјену, али тврди да оно не функционише.
„Не треба бити претјерано паметан, довољно је да погледате око себе и видите да на сваком ћошку има апотека. Није спорно, лијекови треба да буду што доступнији, али апотеке постају као продавнице, у њима се осим лијекова купују и разна медицинска средства која нису уопште обухваћена Правилником“, казао је Вукић.
Шта Ви мислите о овоме?