Што је човјек старији све се више враћа у дјетињство, јавља се носталгија за прошлим "старим" временима, тражи мир, тишина, а то му само може пружити село.
Радомир Танасијевић не припада тим старијим генерацијама већ је у најбољим годинама, на вријеме је схватио да га вуку коријени гдје му је рођен отац, дјед, прадјед... и још старије генерације чији је он потомак.
Зато је на Загори у засеоку Долови обновио кућу са својим братом Рајком и почео да обрађује земљу која није рађена двадесетак година.
"У посљедње три године као да ме нешто боде у срце, душу, видио сам да ми нешто недостаје. Схватио сам да желим да обновим кућу на селу, огњиште и да очувам традицију херцеговачке куће. Нисмо дозволили да нам падне кућа и почели смо са обнављањем. Када сам почео да обнављам схватио сам да је то оно што ме прогањало и није ми дало мира", каже Танасијевић.
Обновљена је изба, стара кућа, почела се обрађивати земља, садити кромпир, паприка, парадајз, и почео је да све више времена проводи у свом селу.
"Нема живота без села рекли су наши стари. Ово је тако близу, а опет тако далеко од цивилизације. Само 22 километра је до Требиња, а овдје је мир, тишина", говори Танасијевић.
Жеља му је да се бави етно-туризмом и да све оно што је домаће понуди гостима и да им објасни како се некад живјело на селу.
"Стари би рекли, да понудим оно што су кућа и Бог дали. За сада имам намјеру да пробам и да то радим недјељом (десетак особа), а ако крене у добром правцу изградио бих и смјештајне капацитете да људи могу преноћити. То је препознала и Туристичка организација и дала ми је подршку", објаснио је Танасијевић.
Уз дружења уз гастро понуду и домаћа пића иде и нешто што је увијек ишло уз та окупљања — то су гусле, да се запјева ганга у старим изворним ношњама, а Танасијевић је у договору са Гусларским друштвом "Бијела гора" и то имати у понуди својим гостима.
Гости ће на 900 метара надморске висине уживати у јелу, пићу, пјесми, а све то дочарава слику села како је некад изгледало.
Шта Ви мислите о овоме?