Bilecko jezero.jpeg

Хидроелектране на Требишњици ће од 1. јануара ове године црногорској општини Никшић ретроактивно почети исплаћивати хидракумулацијске накнаде за потопљено земљиште које је под Билећким језером и то на годишњем нивоу од 600.000 евра, што ће зависити од производње на низводним електранама.

Ово је закључено у Требињу након састанка министра енергетике и рударства РС Петра Ђокића и директора Електропривреде Републике Српске Луке Петровића са министром енергетике и рударства Црне Горе Сашом Мујовићем и његовим сарадницима.

Иако је предузеће "Хидроелектране на Требишњици" накнаду плаћало до посљедњег рата, заједно са општинама Билећа и Требиње, ово је питање које, према ријечима Ђокића, траје већ три деценије, али су се и у међувремену тражила рјешења.

"Накнаду ће наставити плаћати предузеће Хидроелектране на Требишњици, јер оно користи воду овога језера и производи електричну енергију, па на тај начин остварује директне ефекте", истакао је Ђокић, напомињући да ће Српска, заједно са Црном Гором, реализовати у будућности низ заједничких енергетских пројеката, у вези са чим ће се формирати и заједничко радно тијело, како би се ефектније рјешавала свеукупна енергетска сарадња.

Два министарства и двије електропривреде ће образовати и заједнички Енергетски комитет, како би се, на начин како се то ради са Србијом, разматрала шира енергетска проблематика – гас, електрична енергија, пренос електричне енергије.

Министар Мујовић је са састанка пред новинаре изашао врло задовољан због постигнутог договора, о коме је дао све потребне информације, напомињући да је Црној Гори жеља остварити права и по питању воде Билећког језера, иако је вода опште добро, али не и својина.

"Нама у Црној Гори је жеља да добијемо нека права по питању кориштења воде Билећког језера, да та електрична енергија која се производи у четири електране на ријеци Требишњици буде искоришћена и за потребе Црне Горе, али су нам за то потребна валидна документа, па је један од првих закључака са овога скупа био тај да се види да ли постоје неке уговорне обавезе између Републике Српске, односно БиХ и Црне Горе и њихових матичних електропривреда", казао је Мујовић, не одустајући од приче да ће се након тога сагледати могућности о коришћењу потенцијала, односно енергије произведене у све четири електране.

Он је поменуо и могућности дјеловања на другим заједничким енергетским пројектима, али и побољшању водоснабдијевања Херцег Новог и Боке Которске водом из Билећког језера, иако о бенефитима које би од тога пројекта имала евентуално и Република Српска није говорио нико, јер су то, како каже министар Мујовић, технички детаљи и да се за сада није улазило у дубину тога проблема.

Разговарало се и о заједничким евентуалним новим објектима, попут ХЕ Бока, ХЕ Суторина, али се разговарало и о хидропотенцијалу Бук – Бијела који ће, према тврдњама црногорског министра, подржати и Црна Гора у оном обиму који њих не угрожава, нарочито са еколошког аспекта.