Банке у Федерацији БиХ су у првом кварталу ове године имале добит од 174,3 милиона КМ, што је више за 29,2 одсто у односу на исти квартал претходне године, док су банке у Републици Српској имале исту добит као 2023. године и она је износила око 55,5 милиона КМ.
Према подацима Агенције за банкарство ФБиХ, банке са сједиштем у овом ентитету оствариле су у првом кварталу ове године нето добит од 174,3 милиона КМ, што је за 29,2 одсто више него у истом кварталу прошле године, када је она износила 134,9 милиона КМ.
"Приходи од камата и слични приходи по ефективној каматној стопи износили су на крају првог квартала 247,4 милиона КМ и чине 73,1 одсто прихода, док су приходи од накнада и провизија били 127,5 милиона КМ", пише у овим подацима.
Тако су укупни кредити достигли готово 18 милијарди КМ.
"Депозити су износили 24,2 милијарде КМ, док је штедња грађана била око 11,5 милијарди КМ", пише у подацима.
Иначе, банке у Федерацији БиХ укупно запошљавају 6.592 особе, од чега је 4.201 или 63,7 одсто са високом стручном спремом.
"Банке које имају сједишта у ФБиХ имају 392 пословне јединице и 107 других организационих дијелова, 26.552 ПОС уређаја и 1.303 банкомата. Банке из Републике Српске посједују 16 пословних јединица, 11 осталих организационих дијелова, 458 ПОС уређаја и 63 банкомата. У банкарском сектору ФБиХ послује 13 банака", стоји у подацима Агенције за банкарство ФБиХ.
Са друге стране, све банке у Републици Српској су за три мјесеца ове године исказале нето добит од 55,5 милиона КМ, што је у истом износу као и у првом кварталу претходне године.
"Укупни депозити на нивоу банкарског сектора износе осам милијарди КМ и већи су за 3,6 одсто у односу на крај претходне године. Депозити правних лица износе 3,3 милијарде КМ, од чега се 1,4 милијарде или 43 одсто односи на депозите приватних друштава. Депозити становништва износе 4,7 милијарди КМ, од чега се 2,6 милијарди или 56 одсто односи на штедњу физичких лица. Депозити становништва биљеже константан раст у 2024. години", наводи се у подацима Агенције за банкарство Републике Српске.
Додаје се да укупни бруто кредити износе 6,1 милијарду КМ и повећани су за 34 милиона КМ у односу на крај претходне године.
"Кредити правних лица износе три милијарде КМ, од чега се 2,1 милијарду или 69 одсто односи на кредите приватним друштвима. Кредити физичких лица износе 3,1 милијарду КМ, од чега се двије милијарде или 65 одсто односи на потрошачке кредите", стоји у подацима Агенције за банкарство Републике Српске.
Економиста Игор Гавран сматра да је и добит банака у Републици Српској значајна, иако се није мијењала номинално (а реално то значи и благи пад јер инфлација и даље постоји), а у Федерацији је енормна и расте у односу на свакако високу добит.
Он за "Независне новине" каже да разлику није тешко објаснити јер је много већи обим економских активности у Федерацији БиХ.
"Банке у овом ентитету имају више прилика за остварење добити, али за мене је проблем што оволика добит значи практично извлачење новца из привреде и од грађана у интересу малог броја субјеката (банака), који су највећим дијелом у страном власништву и који ову добит могу (а то бар неке сигурно и хоће) прослиједити својим матичним банкама изван БиХ, чиме је неповратно изгубљен.
Мислим да би регулатори морали интервенисати у смислу ограничења или каматних стопа или осталих накнада које банке обрачунавају (платни промет, одржавање рачуна и остале услуге) и подузети мјере којима би се умањила могућност остваривања оволике добити несразмјерне пословању остатка привреде и створио притисак за повећање каматних стопа на штедњу како би се барем на тај начин дио новца вратио неким клијентима. Било би занимљиво провјерити и постоји ли разлика у понашању банака у домаћем и страном власништву у погледу висине накнада, камата и добити, односно да ли сви једнако користе (злоупотребљавају) тржишну позицију", објаснио је Гавран.
Шта Ви мислите о овоме?