sds.jpg

Српска демократска странка (СДС) основана је на Петровдан, 12. јула 1990. године, као посљедња формирана национална странка на простору бивше федералне јединице БиХ, а у 35 година свог постојања, слободни смо да кажемо да је прошла кроз сито и решето у политичком смислу, како у Републици Српској, тако и у БиХ.

"Послије општих парламентарних избора 1998. године, иако највећа парламентарна странка, СДС прелази у опозицију. У власт се враћамо побједом на изборима 2001. године, а власт губимо поразом на изборима 2006. године", пише у историјату СДС-а, који се може прочитати на званичној страници ове партије.

Али, гледајући управо историју, може се додати и ово: да је СДС био водећа странка српског народа у БиХ крајем деведесетих година прошлог вијека, да је у првим годинама 21. вијека истрпио незабиљежене ударе, да је дочекао неки облик консолидације на локалним изборима 2012. године, када је остварио побједу у већини локалних заједница, али да је и даље остао опозиција, у покушајима безуспјешног повратка на стазе старе славе сваке двије године.

Иако је и сада најјача опозициона странка у Републици Српској, не можемо се отети утиску да би СДС био можда и најјача странка у Српској да у претходне нешто више од двије деценије није доживио бројне унутарстраначке сукобе, који су резултирали тиме да из СДС-а, што директно, што индиректно, настане више од 15 нових политичких партија, а само неке од њих су: Српски народни савез (СНС РС), Савез за народни препород, Демократска партија, Савез за демократску Српску, Уједињена Српска, Народна странка, Српска напредна странка РС, Изворни СДС, Изворна Српска, СДС Семберије, Покрет Успјешна Српска - Златко Максимовић, Демократски патриотски савез Предраг Радиш, Прва СДС, Демократски народни савез, Демократски савез (Демос), Народна партија Српске (НПС)…

Све је почело у августу 1997. године, када је Биљана Плавшић, предсједница Републике Српске, а раније и први српски члан Предсједништва БиХ, напустила СДС и основала Српски народни савез Републике Српске (СНС РС). Та странка је након избора 1997. била владајућа странка у Републици Српској, све до парламентарних избора 2000. године, када је "рођен" Демократски народни савеза (ДНС).

Из њега су касније настали Демократски савез (Демос) 2018. године и Народна партија Српске, 2020. године. Ове три партије сада у власти у Републици Српској.

Сада ћемо се опет кратко вратити на прве деценије 21. вијека, када је у ствари и почео већи суноврат СДС-а у смислу одласка високих функционера.

Први је то урадио Драган Чавић, који је био и предсједник СДС-а. Он је 15. јануара 2009. године основао Демократску партију у Бањалуци. Странка је "преживјела" четири године, да би 2013. године објелодањено уједињење са Народном демократском партијом, и оснивање нове организације Народни демократски покрет (НДП), која је сада такође у владајућој коалицији у Републици Српској.

Путем Драгана Чавића, убрзо је пошао још један бивши предсједник СДС-а Драган Калинић. Он је након искључења из СДС-а у јануару 2010. године, регистровао нову странку Савез за демократску српску.

А због сукоба унутар странке, СДС је 2015. године напустио и Ненад Стевандић, који је у новембру исте године основао Уједињену Српску (УС), која је од тада у власти.

Још један бивши члан СДС-а основао је своју политичку организацију. То је Огњен Тадић, који је 2017. године формирао Народну странку. Тадић је тренутно савјетник Милорада Додика, предсједника Републике Српске.

Из СДС-а су директно настали и Изворни СДС, 2016. године, али након што им ЦИК БиХ није дозволо учешће на изборима, преименовани су у Изворну Српску. Ни то није трајало дуго, јер је већ 2017. године дошло до уједињења са Уједињеном Српском.

Године 2017, на темељима СДС-а, основана је Прва СДС, а за предсједника је тада изабран Радомир Лукић.

Сукоби унутар СДС-а услиједили су и у Бијељини. Почели су 2016. године, када је Златко Максимовић напустио странку и формирао Покрет "Успјешна Српска".

Ипак, највећи удар странка је доживјела 2020. године, када је искључен до тада њихов најјачи човјек Мићо Мићић, дугогодишњи градоначелник тог града, због отворене сарадње са властима и СНСД-ом. То је одвело томе да Мићић оснује властиту партију под називом Странка демократске српске Семберије.

Треба подсјетити и да је СДС изгубио готово комплетно чланство у Добоју, када је тадашњи градоначелник Обрен Петровић одвео људе у СНСД.

"Прво и најозбиљније цијепање СДС-а било је формирање Српског народног савеза Биљане Плавшић", сматра новинар Дарко Момић.

Као неко ко прати ситуацију у СДС-у, на занимљив начин је прокоментарисао све што се десило у претходних 27 година, од када је практично и почео раскол.

"У СДС се не може прећи, у СДС се може само вратити", каже Момић за "Независне".