У Културном центру је у оквиру манифестације "Дани Светог Василија" изведена опера "Деспот Стефан".
Опера говори о историјским личностима и догађајима који су у непосредној вези са средњовјековном историјом Старе Херцеговине и Зете, посебно важним за утемељење културног и националног идентитета у региону.
Опера је приказана у пет слика са прозним дјеловима као у грчкој драми коју изговара Константин филозоф.
Композитор опере Мирољуб Аранђеловић Расински је нагласио да је Деспот Стефан био изузетан Србин, јаке духовне културе који је учинио много за српски народ, али да се о томе мало зна.
"Он је имао ту немањићку линију да се српски народ чува и очува. Либрето је јако инспиративан и види се да је Зорица Кубуровић права Српкиња. Деспот Стефан је модерним језиком био први градоначелник Београда. Ово је његов животопис у пет слика и он је био велика инспирација, али се нажалост до сада нико није бавио у музичком смислу деспотом Стефаном", рекао је Аранђеловић.
Писац Зорица Кубуровић, која је написала либрето опере, рекла је да је у писању текста опере најинспиративнији дио живота деспота Стефана било његово зидање Београда.
"Сваки грађанин Београда морао је, да би добио дозволу да се насели у овом граду, да потпише изјаву да ће бити достојан тога, да неће да псује и да ће пристојно да се понаша. Долазите до тога да је Београд посвећен Богородици и грађен је у славу Бога на дар Богородици", рекла је Кубуровићева.
Поред неоспорне културне, опера “Деспот Стефан” има и историјску и идентитетску важност за град и регион.
Оперу су извели реномирани оперски умјетници оперског студија Народног позоришта у Београду и Српског народног позоришта у Новом Саду: Милутин Јоцић, баритон (Деспот Стефан), Тања Обреновић, Горан Крнета, Милица Страхинић, Сања Симић, Александра Станковић…, уз клавирску пратњу пијанисте Народног позоришта Београд.
Опера "Деспот Стефан" написана је у оквиру пројекта Министарства културе Србије, а рецензију либрета опере 2019. године приредио је блаженопочивши владика Атанасије.
Шта Ви мислите о овоме?