Racija kol centri1.jpg

У акцији "Пандора", коју је подржао Европол, крајем априла је ухапшена 21 особа након рације у 12 кол-центара у Њемачкој, Албанији, Босни и Херцеговини, Србији (Косову и Метохији) и Либану, који су истрагама означени као извор преваре великог броја особа.

Федерална управа полиције је учествовала у тој међународној акцији која је почела 18. априла.

"У овој акцији је разоткривена криминална мрежа одговорна за преваре хиљада људи кориштењем различитих метода. У великој акцији коју је предводила Њемачка криминалистичка полиција (БКА), а координисао Европол, приведена је 21 особа, а разоткривени су различити начини како су путем хиљада позива варани грађани – од лажних полицијских позива, увјерљивих инвестицијских превара, па чак и љубавних превара", навели су из ФУП-а.

Ова опсежна истрага идентификовала је 39 осумњичених, а осим хапшења 21 особе на простору наведених држава, прикупљен је опсежан доказни материјал попут носача података, готовине и имовине у вриједности од милион евра, као и велики број електронских доказа.

"Федерална управа полиције је заједно са њемачким тужиоцимс под надзором Кантоналног тужилаштва Кантона Сарајево претресала на двије локације, те је испитала четворо лица у својству осумјичених", навели су из ФУП-а.

У склопу ове акције, више од 60 њемачких полицајаца, потпомогнути стотинама својих колега из других земаља, укључујући и БиХ, као и стручњаци Еуропола, претресли су десетине стамбених и пословних простора.

Европол је саопштио да је операција "Пандора" покренута са благајником банке у Фрајбургу, од кога је клијент у децембру 2023. године затражио да подигне више од 100.000 евра у кешу.

Racija kol centri2.jpg

"Банкар је постао сумњичав и убрзо је сазнао да је клијент постао жртва преваре 'лажних полицајаца'. О свему је обавијестио истражне органе који су спријечили жртву да преда новац преварантима", наводи се у саопштењу Европола.

Истичу да је полиција Фрајбурга ухапсила осумњичене који су требали да преузму новац.

"Телефонска линија жртве стављена је под надзор. Истражујући овај појединачни случај тужиоци су убрзо схватили да се телефонски бројеви, које су користили осумњичени, могу повезати са више од 28.000 превара за само 48 часова", саопштио је Европол.

Истрага је проширена и дошло се до података да су се осумњичени, који се налазе у различитим државама, бавили са више различитих телефонских превара.

"Преваранти би се у позивима жртвама представљали као рођаци, запослени у банци, агенти за корисничку подршку или полицајци. Користећи разне тактике манипулације, они би преварили своје жртве како би им извукли новац. Почевши од лажних обећања о исплатама на лутрији, могућностима улагања, захтјевима за наплату дугова, преварама са припејд картицама. Преваранти су немилосрдно циљали своје сљедеће потенцијалне жртве", наглашено је у саопштењу Еуропола.

С обзиром да се истрага ширила тужиоци су открили кол-центре који су се налазили у БиХ, Албанији, Косову и Метохији и Либану.

"Ова криминална мрежа успоставила је своју операцију на координисан начин, фокусирајући се на различите приоритете у свакој земљи. Преваре са наплатом дугова углавном су вршене у БиХ. Позиви у вези са преварама са онлајн банкарством упућивани су са територије Србије, инвестициони преваранти су жртве позивали из Албаније, док су за преваре са припејд картицама били задужени преваранти у Либану", додаје Европол.

Полицајци су успјели да у реалном времену упрате позиве који су долазили из ових кол-центара. Од децембра 2023. више од стотину службеника је радило на томе и открили су око 1,3 милиона спорних позива.

"Истовремено је праћено до 30 разговора. Полиција је успоставила свој кол-центар за сузбијање криминалних активности. Радило се у смјенама и примарни циљ истражиоца је био да спријече превару. Чим је откривено да свако ко прими позив може постати жртва преваре, полиција је стигла да упозори потенцијалне жртве. За само четири мјесеца идентификовано је више од 7.500 спорних позива", наводи Еуропол.

Распоређени службеници су успјели спријечити финансијске губитке за жртве у више од 80 одсто случајева. Потенцијална штета би износила више од 10 милиона евра.

Осим што су спријечили криминал, тужиоци су мапирали локације одакле су стизали позиви. Добијањем информација о бројевима телефона, власницима и техничкој инфраструктури као што су сервери, план је био да се на крају сруши цијела инфраструктура кол-центара.