Шта слиједи након што је НС РС донијела Изборни закон Српске?

Посланици већине у Народној скупштини Републике Српске усвојили су у ноћи са четвртка на петак нови Изборни закон РС, којим се дефинише да ће изборе за органе власти у Српској спроводити Републичка изборна комисија (РИК), градске и општинске изборне комисије, као и бирачки одбори, именовани од стране надлежних.Прецизније речено, у Српској би требало бирати посланике у Народној скупштини, делегате у Вијећу народа РС, предсједника и потпредсједнике Републике, делегате Дома народа у ПС БиХ, одборнике у скупштинама градова и општина, (градо)начелнике…

Ово у даљем значи да се ступањем на снагу закона неће примјењивати одредбе Изборног закона БиХ за поменуте органе власти на територији Републике Српске, већ ће Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ бити задужена само за избор посланика у Представнички дом ПС БиХ, те избор српског члана Предсједништва БиХ.

А након што је овај закон усвојен он мора да прође Вијеће народа РС. Али, када дође пред Вијеће, постоји неколико даљих сценарија каква ће бити његова судбина.

Први је да закон без проблема буде изгласан, а то значи да би одмах услиједио указ о његовом проглашењу који би требало да потпише предсједник Републике Српске.

Други сценарио је да неко од клубова у Вијећу народа Српске повуче заштиту виталног националног интереса (вето). У том случају закон би отишао пред Заједничку комисију Народне скупштине РС и Вијећа народа, која би одлучивала о том вету. А с обзиром на то да се никада није десило да неки закон буде усвојен на поменутој комисији, закон би био послат пред Уставни суд Републике Српске - Вијеће за заштиту виталног интереса, које би одлучивало о том вету. Уколико би тамо било речено да нема повреде вета, закон би се послао предсједнику Српске на проглашење и даље ступање на снагу. Уколико би Уставни суд РС прихватио вето, те утврдио да постоје уставне повреде, оне би биле проглашене неважећим и закон би био враћен поново у Народну скупштину РС.

А ако је судити по најавама, Клуб бошњачког народа у Вијећу народа РС уложиће вето на закон, што је за федералне медије потврдио Адил Османовић, делегат тог клуба.

"Клуб бошњачког народа, након што Народна скупштина РС упути материјале Вијећу народа, одржаће сједницу на којој ће покренути вето за све законе који су у супротности с Уставом БиХ или са законима на нивоу БиХ", поручио је Османовић.

Међутим, добро упућени у ову проблематику и даље остављају опцију да се на закон ипак не уложи вето, већ да се пусти да што прије дође на потпис предсједнику Републике Српске Милораду Додику, као што је био случај са Законом о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Српске. То би, тврде, било учињено свјесно јер би то изазвало директне реакције ОХР-а, али и Уставног суда БиХ.

Томе свједочи и изјава Дениса Звиздића, замјеника предсједавајућег Представничког дома ПС БиХ, да ће тражити оцјену уставности.

"Сасвим сигурно ћу искористити своје уставно право и бити један од подносилаца таквог захтјева, а то може урадити и ОХР. А они који потпишу и објаве такав закон ризикују да поново буду кривично одговорни", поручио је Звиздић.

Апелацију Уставном суду БиХ, али и захтјев за реакцијом ОХР-а и међународне заједнице, најављују и из странке Народ и правда (НиП), поручујући да је закон неуставан јер дерогира надлежности БиХ и руши уставно-правни поредак.

Осуда због усвајања Изборног закона Републике Српске стигла је и од ОЕБС-а, из којег кажу да се ради о једностраном преносу надлежности са БиХ на ентитет, те су апеловали НС РС да повуче усвојени закон.

Оно што је занимљиво, током расправе о овом закону у НС РС нико од посланика владајуће већине предвођене СНСД-ом није се јавио да дискутује (овдје не рачунамо Игора Жунића, који је само у име предлагача прочитао разлоге за доношење закона).

Из СДС-а су казали да они не подржавају Шмитове наметнуте измјене Изборног закона БиХ. Подсјетили су да је тачно да Уставни суд БиХ није оспорио да Српска има свој изборни закон, али да истовремено мора поштовати принципе Изборног закона БиХ. Поред тога, увјерени су да ће власт покушати да што више одуговлачи са проглашењем закона, као и да се локални избори ове године неће спровести по њему.

С друге стране, има оних који сматрају и да је упитно шта ће бити са комплетним изборним процесом у БиХ.

"Мени се чини да су ови избори угрожени и бојим се да их нико неће спроводити", каже Бранко Петрић, бивши предсједник ЦИК-а БиХ, који истиче да је Кристијан Шмит први који је својим наметнутим измјенама компромитовао Изборни закон БиХ и изборна правила.

"У закону имају опасне и подле норме, које служе ЦИК-у, да он умјесто Шмита или неког другог по неком закону врши елиминацију политичких странака, покрета или људи. И наравно да то не може нико мирно прихватити осим оних који на томе раде, а то су ове унитаристичке снаге из Сарајева, које рачунају на неке мање снаге из Српске да ће им помоћи у томе, а таквих има јер прихватају улогу странаца", додаје Петрић.

Наглашава да све ово води ка томе да ће стране владе покушати на све начине да изборе окрену онако како њима одговара, што су чиниле и у претходним циклусима.

"Зато кажем да су први пут избори у опасности да буду одржани", наводи он.

Али, напомиње да и за то постоји нека врста рјешења, а то је фамозна норма која омогућава да стари органи власти све до инаугурације нових обављају посао.

"Али мора се наћи начин да се све ово превазиђе. Симптоматично је да чим се политичари нешто договоре, пронађе се неко са стране да реагује и онда то они пласирају преко домаћих снага", закључио је Петрић за "Независне".