Некадашњи мјештани села Горње Храсно, у општини Неум, иако нису остварили повратак у своје пријератне домове, почели су обнову старе сеоске цркве, посвећене Рождеству Светог Јована Крститеља, једине преостале православне богомоље у овој општини која је девастирана у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
Замисао обнове ове, за сеоско подручје доста велике цркве, саграђене 1849. на темељима старије богомоље, у мјештанима Горњег Храсна је тињала још од сазнања да им је црква спаљена, а онда и минирана. Ентузијазам за обнову их није напуштао све док радови нису отпочели, па су протеклог викенда, у суботу, изливени нови темељи старе цркве, а у недјељу је одржано богослужење.
Мјештани су, откако се рат завршио, одмах наставили да се овдје окупљају, а богослужења су обављана испред храма, као што је било и на овој служби са више од стотину вјерника, предвођених у молитви испред новосаграђених, а ипак старих темеља, парохом чапљинским Игором Мастиловићем.
На црквеном рачуну већ се сакупило више од 20.000 марака за обнову храма, али су до сада и Храшћани сакупили више од 6.000 марака које су дате на повјерење такође некадашњем мјештанину Горњег Храсна Миловану Буквићу, врсном мајстору, као и већину материјала, док се не заокружи цјелокупан пројекат.
"Црква је била поприлично девастирана, па смо морали скинути сав камен и излити нове темеље. Ипак, оставили смо око три реда камена у висину, с тим да ћемо, свакако, сваки камен који је дигнут са цркве вратити на његово мјесто, како би наш храм сачувао у потпуности своју аутентичност", каже Буквић.
Он напомиње да је заједничким акцијама мјештана урађена и армирано-бетонска конструкција, састављена од 12 армираних стубова високих по шест метара, за звоник, олтар и зидове, који су некада били камени.
Очекују да им и из Православне цркве, преко њиховог рачуна, стигне барем дио средстава, како би могли наставити радове, а и општина Неум им је обећала 10.000 марака на име обнове цркве. Прије око мјесец дана су у селу насули пут, у дужини од око 1,1 километар, од центра села и некадашње школе до храма и гробља, у шта су уложили око 20.000 марака.
"Све ће зависити од прилива средстава, а око 15.000 марака, по предрачуну, потребно нам је да бисмо радове могли довести до крова", додаје Буквић, који је и овом приликом напоменуо да је прва средства за обнову храма донирао својевремено умировљени епископ Атанасије, дарујући трећину своје пензије за ове намјене.
Испред цркве у обнови у селу Горње Храсно су мјештани прије неколико година изградили капелицу у којој су поново сахрањени земни остаци 66 угледних српских домаћина овог села, убијених 1941. године, а чије су кости најприје извађене из јаме у коју су их побацале комшије Хрвати и сахрањене у споменик изграђен након Другог свјетског рата у центру села. Након што је у протеклом рату миниран и тај споменик, кости су пренесене у требињски манастир Завала, а онда поново сахрањене у ову капелицу.
Храшћани су и стару аустроугарску школу у близини овог храма реновирали и адаптирали у парохијски дом, гдје се окупљају приликом свих светковина, али с обзиром на то да су од 40 пријератних домаћинстава само три породице добиле донације за поправак само једнособног стана, а не цијеле куће, повратак се није остварио.
Сви који желе помоћи изградњу овог храма средства могу уплатити на жиро рачун код
Уни Цредит Банке: 3381102246138904 БАМ,
те девизни рачун у еврима број 20014667101; Сwифт:УНЦРБА22, ИБАН:БА39
338110484603 1262
Шта Ви мислите о овоме?