У позоришној сали Културног центра одржана је представа “Успомене Саре Бернар”, која је рађена према тексту Џона Марела у режији Сташе Копривице и извођењу сјајног глумачког тандема Тање Бошковић и Дејана Ђоновића.
Двоје глумаца маестрално су одиграли своје улоге, а публика их је на крају наградила дуготрајним аплаузом. Премијера ове дуодраме била је у октобру 2022. године и за Тању Бошковић је велико уживање играти у представи која је чврсто направљена.
“Сташа Копривица је са великом памећу и отменом радикалношћу скратила овај текст и од три сата читања свела га на 80 минута. Можда чак имамо и већу брзину од оне које људи могу да прате јер код нас публика добро не познаје ко је била Сара Бернар, каква је била, шта је све чинила… Марели је направио аутентичну драму по Сарином животу која је смјењивала директоре француских позоришта, путовала у Америку и тамо гдје позориште није било никад играла на француском језику, а она је усред Лондона играла Хамлета, играла је мушке и женске улоге. Ми смо се доста класично држали онога шта нам се нуди, а са друге стране Сташа је направила заокрет да изађемо из тог окриља крајем 60-их 19. вијека и почетка 20.века, а са друге стране да се дотакнемо данашњега то јест селебрити јер је она прва била планетарна кад није било инернета”, каже за ТребињеЛиве.инфо. Бошковићева.
Тања наглашава да воли да игра овај комад, а са друге стране је партнерство које се створило између ње и Дејана Ђоновића којег није познавала раније.
“Он је један од глумаца који је за потребе овог комада научио да свира саксофон. Није једноставно свирати тако да изгледа као неко ко није саксофониста. Веома уживам у овој улози јер Сара нуди све што једна глумица може да пожели од врло комичних до врло озбиљних ствари. То је шетња кроз жанрове од 19.вијека па наовамо. То је милина за глумца, а Сара је била особа која је глумила и без ноге, а да никоме није рекла. Мислим да је одважност којом је Сташа Копривица завршила комад нешто што губи наду, да позоришни људи не умиру”, јасна је била Бошковићева.
Смртност креативног бића је лична тема која је занимала Тању Бошковић у овом комаду.
“ Ја сам пред крај онога што би се назвало сталним активним играњем. Није крај размишљања на тему, али нисам сигурна да ћу се лако препустити неком новом размишљању на тему”, закључила је Бошковићева.
Представа „Успомене Саре Бернар”, рађена је у копродукцији Херцегновског позоришта и ЈУК „Херцег фест”.
Шта Ви мислите о овоме?