Детаљно представљамо побједничко рjешење загребачких архитеката у којем објекти изгледају као да лебде над великом парковском шумом.
Електропривреда Републике Српске расписала је крајем 2023. године јавни међународни архитектонски конкурс за израду идејног рjешења Конгресног центра у Требињу. У конкуренцији се нашло 39 радова из цијелог свијета, а стручни жири је у марту 2024. додијелио три новчане награде, као и три посебна признања.
Том приликом, портал Градња представио је најосновније информације о свим награђеним радовима, а овог пута фокусираћемо се на побједничко идејно рјешење иза ког стоје архитекте из загребачког студија Неколико, који су овај пројекат радили у сарадњи са Марком Гусићем из студија АРГУ.
Изазовна локација за градњу
Подсјетимо, програмски задатак овог конкурса било је идејно рјешење конгресног центра са приједлогом размјештаја додатних намјена дуж трасе пута за Дубровник, а у оквиру задате локације у оквиру дијела зоне „Драженска Гора“ у граду Требињу.
Изазовна за изградњу, локација је смјештена у нетакнутој природи – шуми, са ширим контекстом који карактеришу брда и ријека Требишњица. Једини трагови грађења су магистрални пут М22 Дубровник – Требиње и насип тренутно некоришћене жељезнице који постаје локална веза новопланираних структура у облику јавног саобраћаја.
Замишљен као мјесто друштвене, културне и умјетничке интеракције и социјализације, будући комплекс биће средиште конгресне и образовне дјелатности, али ће и проширити понуду града, пружајући оптималне услове за развој изложбених, концертних, угоститељских, пословних и административних садржаја.
„Програмом су дефинисани масивни волумени хотела, конгресног и спортског центра и градских објеката јавне и пословне намјене. Обриси основа за градњу појединих цјелина плутају у зеленој зони, великој парк шуми”, објашњавају добитници прве награде и додају: „На задатак смо одговорили структурама које минимално дотичу тло и остављају терен у што већој мјери какав јесте. Склопови шире урбанистичке цјелине су дефинисани математичким низом правила у облику геометријских форми какве налазимо у природи, те према којима и сама природа у којој се налазимо функционише”.
Прва фаза ширег урбанистичког склопа је детаљни приказ конгресног центра који окупља различите функционалне цјелине: дворане за предавања, ресторане, изложбене просторе, прес центар, а тиме и различите кориснике.
„Централносиметрична љуска зграде с три доминантне остакљене фасаде вертикално се трансформише из троугаоне базе на коју је структура ослоњена у форму шестоугла и при крову поново рефлектује у троугаони отисак. Партерни приземни опход је наткривен и програмски активиран садржајем центра. Присутан је утисак лебдења нове структуре над шумом”, наводе из студија Неколико.
Триангулирана геометрија лебдећег трга
Приземље доступно свима је програмски одређено угоститељским и изложбеним просторима, оријентисано на шуму у којој се налазимо. На првом спрату се налази лебдећи трг (форум) којем се из шуме приступа преко ескалатора из свих смерова.
„Специфична триангулирана геометрија тог простора примарно служи као прилазни хол различитим дворанама конгресног центра, а додатно омогућава различите сценарије: неформална дружења, изложбе, предавања, концерте… или само пролаз, што је карактеристично за јавно доступне поливалентне просторе”, истичу архитекте.
Кракови у облику слова Y који затварају дворане унутар описане љуске, а изнад јавног форума, дијеле средишњи централни сервисни блок и интерне комуникације. На тај начин је диференцирано коришћење центра од стране посјетилаца, извођача и осталог особља.
„Конзумирајући конгресни центар пролазимо кроз различите амбијенте који нам се отварају у секвенцама и форсирају вертикално, хоризонтално и кружно истраживање простора”, кажу на крају аутори побједничког конкурсног рјешења.
О ауторима…
Архитектонски студио Неколико чине Хрвоје Арбанас, Дора Лончарић, Лука Шен, Мартин Мертз, Марио Пеко и Марио Краљ, који знање и искуство скупљају годинама, а у овом формату дјелују од јесени 2022.
Преокупација су им сва мјерила архитектуре, као и разни задаци и намјене – од зграда јавног садржаја и друштвеног стандарда, уређења јавних простора, до приватних инвестиција и уређења ентеријера. Често учествују на хрватским и међународним архитектонским конкурсима.
АРГУ студио је основао Марко Гусић 2021. године, а његов тим тренутно сачињава мања група са Матијом Брнетићем и Филипом Иваничеком. Визија бироа је израда пројеката високог стандарда са посебном пажњом на рационалност, разрађене детаље извођења и на пројектовање у односу на контекст и околину.
Шта Ви мислите о овоме?