Novo ljudsko pravo.jpg

Европски суд за људска права (ЕЦХР) заштиту грађана од климатских промјена прогласио је људским правом.

Иако је дио захтјева одбацио, климатски активисти задовољно трљају руке. Европски суд за људска права, међународни суд састављен од судија из 46 земаља чланица Савјета Европе, заштиту грађана од климатских промјена прогласио је људским правом.

Суд је одлуку образложио правом сваког људског бића на заштиту од климатских катастрофа која је, наводи се у пресуди, утемељена у праву човјека на живот, приватност и породицу. Пресуда значи да ће 46 влада земаља с готово 700 милиона људи на Старом континенту морати рачунати с тужбама грађана због пропуста или у случају недјеловања у вези с глобалним затопљењем на земљи, преноси Јутарњи.

Суд са сједиштем у Стразбуру историјску је одлуку донио прихватајући тужбу коју је неколицина жена подигла против Швајцарске јер их није заштитила од "климатских опасности".

"Пресуда је рецепт за успјешно тужење властите владе за пропусте у заштити од климатских промјена", коментарисала је Рутх Делбаере, правна стручњакиња из америчке непрофитне организације Авааз, преноси портал Политико.

Суд је пресудио у корист тужитељки Швајцарске, али је истовремено одбацио тужбу португалских активиста који су покушали одједном тужити више од 30 земаља због пасивности у питању климатских промјена те још једну тужбу истог предзнака.

Швајцарско удружење Старије жене за заштиту климе слави побједу на Европском суду за људска права.

Правни стручњаци тврде да су предмети одбачени на темељу техничких пропуста. Португалским је активистима речено да прво покушају у Португалу, а онда се врате у Стразбур, наводи Политицо.

"Суд им је практично рекао да дођу поново", поручио је Алберто Алеманно, стручњак за европско право. Велика ствар везана је пресуду је то што се борба против климатских промјена на судовима преселила с националних судова на трансевропску судску платформу.

Суд за људска права међународни је суд, правосудна рука Савјета Европе које обухвата државе европског континента.

Претходни слични случајеви били су успјешни на нивоима појединих држава. Тако је рецимо 2019. године низоземски врховни суд донио пресуду због које је Низоземска морала срезати емисије гасова из стаклене басте за 25 посто. Француски суд 2021. године прогласио је владу одговорном за штету за околину насталу јер влада није испоштовала циљеве за смањење штетних емисија. Исте године њемачки је Уставни суд прогласио закон о клими дјелимично неуставним јер на будуће генерације ставља превелик терет за резање емисија.

Важан случај добили су и амерички активисти прошле године када су на локалном нивоу тужили државне агенције да њихово континуирано кориштење фосилних горива крши право на "чисту и здраву околину".

Правни стручњаци наглашавају да је најновија пресуда суда у Стразбуру важна јер дефинише ко има право подићи тужбу у вези с климом, које аргументе може користити и кога може тужити. Очекује се да ће пресуда бити велики потицај за нове такве тужбе не само у Европи него и глобално.

У пресуди се наводи које кораке владе морају предузети како би се ускладиле с новим обавезама које пред њих ставља одлука о "људском право на заштиту од климатских промјена". Међу њима су неке конкретне ствари попут рокова за постизање климатске неутралности, смјерница како то постићи и доказа да држава ради свој посао.

Битно је напоменути да је један од стратешких циљева Европске уније зелена транзиција. Пресуда је, дакако, у складу и с темељним европским документима и вриједностима међу којима је право на чисту околину и заштита здравља и квалитете живота грађана.