Policija duge cijevi.jpg

Црни московски петак када је у главном граду Русије, од неколицине убачених терориста, убијено и рањено на стотине невиних људи узбунио је и упалио црвени аларм широм Европе па и у БиХ, односно у Републици Српској те су надлежни полицијски и обавјештајни органи предузели одређене мјере безбједности у школама и тржним центрима.

Поручено је ово од стране министра унутрашњих послова Синише Карана и директора полиције Синише Кострешевића, који су истакли да иако је стање безбједности у Републици Српској тренутно задовољавајуће, због протеклих дешавања у Москви и терористичког напада, наложили су и појачали мјере безбједности у прије свега школама и тржним центрима, уз поруку да ће полиција бити на терену 24 часа. Додали су и да се врши одређена обука полицајаца, али и да су издата јасна упутства свима како да се понашају у случају неког терористичког напада.  Према ријечима Карана, одлучено је да се повећа присуство полиције са дугим цијевима на јавним мјестима у Српској, а да је посебан акценат на обезбјеђењу школа.

- То улива сигурност нашим грађанима. Појачано је присуство припадника МУП-а и у тржним центрима и другим мјестима гдје се окупља веома много грађана. Појачаћемо безбједност свих институција, увести бројније патроле, посебно између Републике Српске и кантона гдје постоји већи транзит - истакао је Каран.

Како је појаснио, ово је учињено јер постоји бојазан да би терористички напад у Москви могао евентуално бити сигнал и другим радикално настројеним лицима да изврше неки терористички чин.

- Долазе празници и тада ће бити посебне мјере обезбјеђења. Потребно је да МУП изврши ревизију и анализу свих сектора када је ријеч о служби за заштиту лица и имовине на мјестима већих окупљања. Све радимо да бисмо могли брзо и адекватно реаговати - нагласио је Каран, указујући да се раде и посебне обуке да би САЈ и друге службе одговориле свим изазовима.

Мишљења је како се сукоб Израела и Палестине у великој мјери рефлектује на БиХ, а посебно због јавних иступа појединаца који покушавају да створе тензије, а које би у коначници могле водити и ка инцидентима.

Повратници

Министар безбједности Ненад Нешић је истакао како је и терористички чин у Москви, али и неки други, показао да нико на свијету, па ни ми овдје, не можемо искључити да се може догодити некакав терористички напад. Оно што је веома битно, рекао је, јесте то да су безбједносне агенције и полицијске снаге предузеле додатне мјере и радње како би осигурале безбједност свих грађана. Према наводима појединих медија, Агенција за истраге и заштиту (СИПА) те Обавјештајно-безбједносна агенција (ОБА) такође су појачале своје активности, а које подразумијевају додатне контроле над параџематима, односно над свима који су у свом досадашњем понашању показивали сумњиво понашање.

Министар Каран је, такође, као посебан ризик навео прилив миграната, јер је БиХ транзитна земља на њиховом путу ка Европској унији. Истакао је како међу њима сигурно има један немали број лица која су радикална и спремна на дјеловање. Сматра и да потенцијално угрожавање безбједности може бити и због отвореног сукоба у Сирији, земље у којој је ратовао велики број држављана БиХ, од којих се велики број вратио.

- Проблем јесте то што постојећи кривични третман ових повратника са страних ратишта, терориста, није адекватан, јер имамо мале или условне казне - додао је министар.

Према подацима Вилсон центра у Вашингтону, међу европским земљама БиХ је имала највећи број грађана по глави становника који су отишли ​​да воде џихад у Сирији и Ираку. На ову потенцијалну опасност указује и декан Факултета за безбједност и заштиту у Бањалуци Слободан Жупљанин, наводећи да казне које се изричу испод нивоа примјерених и немају ефекта да одвраћају потенцијалне терористе за извршење неког дјела. Као примјер наводи то што је Тужилаштво БиХ недавно затражило само три године затвора за повратника са ратишта у Сирији Аднана Ћатића, а након споразумног признања кривице. Ћатић је током 2013. године отишао на ратиште у Сирију гдје се придружио терористичкој групи “Џабат ал Нусра” у којој је прошао обуке и постао снајпериста. Жупљанин сматра да правосуђе у БиХ кроз стратегије мора мијењати праксу и у оквиру закона изрицати строже казне, наводећи да у БиХ постоји много мјеста у којима живе радикални исламисти, односно ћелија које могу прерасти у терористичке.

- Упозорења која добијамо кажу да би проблеми могли настати у БиХ и земљама региона. Потребно је апеловати на правосуђе, можда и ићи у смјеру измјене закона и изрицати веће казне - поручио је Жупљанин.

Нема сигурних

Експерт за борбу против тероризма Марија Ђорић упозорава како у данашњем свијету нема сигурних мјеста те да један клик може да активира терористе и групе да крену са убијањем недужних и сијањем страха и неизвјесности. Сматра да у овом тренутку није толико битно ко повлачи конце, да ли они из неких вјерских побуда то раде или су “покренути” од стране појединих обавјештајних организација.

Како каже, неопходно је прије свега превентивно дјеловати те вршити дерадикализацију тих лица. Да би се она успјешно спровела, како каже, потребан је адекватан скрининг.

- Као што не постоји универзалан начин како се постаје терориста тако не постоје ни универзални начини дерадикализације, већ се програми праве посебно за сваког терористу. Најбоље је направити мултидисциплинарне тимове које ће чинити психијатри, политиколози, безбедњаци, психолози и социјални радници. Наравно, након процеса дерадикализације безбедносне службе морају спроводити надзор над тим лицима, јер увек постоји могућност реверзибилних случајева, тј. повратника - каже Ђорићева.

Оно у чему она види додатни проблем јесте то што су ти програми углавном добровољног карактера, а друга отежавајућа околност је, према њеном мишљењу, неискреност терориста.

Упозорења

Амерички лист “Њујорк тајмс” упозорио је да након црног петка у Москви, у наредним мјесецима, могући су нови терористички напади широм Европе, наводећи како би исте могла извести радикална фракција Исламске државе, такозвани - ИСИС-К, терористичка организација коју су наводно основали одметнути припадници авганистанских талибана. Лист подсјећа на акцију хапшења седморице из Таџикистана, Туркменистана и Киргистана повезаних са мрежом ИСИС-К у јулу прошле године у Њемачкој и Холандији. Такође, крајем прошле године ухапшена су тројица мушкараца у њемачкој покрајини Сјеверна Рајна-Вестфалија због планирања напада на катедралу у Келну 31. децембра.

Озбиљна пријетња

Амбасадор БиХ при УН у Женеви Бојан Вујић недавно је упозорио да је прилив страних џихадиста озбиљна терористичка пријетња за БиХ. Он се том приликом позвао на један од извјештаја Стејт департмента у ком се истиче, да “терористичке групе настављају с планирањем могућих напада у БиХ”. Подсјетио је и на упозорења италијанских обавјештајних служби да у БиХ дјелује око 20 исламистичких терористичких група.