“Пао” први богаташ који не може да докаже поријекло имовине

У Србији је уручено прво рјешење за плаћање посебног пореза. Држава ће од једног суграђанина узети већи дио имовине за коју нема доказано поријекло.

Тиме што није плаћао порез стекао је иметак од нешто више од 170 милиона динара, што је непуних 1,5 милиона евра. Сада буџету дугује око 127,5 милиона динара, нешто више од милион евра, преноси Форбес Србија..

Тече му, баш као и свим другим обвезницима, у складу са законом, рок од 15 дана од пријема рјешења, да утврђену обавезу и измири.

Крајем фебруара Закон о поријеклу имовине и посебном порезу напунио је четири године (већ послије годину дана је измијењен). Чекао се дуго и не зна се ко је од њега више очекивао. Грађани, који су се надали обрачуну са корупцијом и нелегалним богаћењем, или власт којој увијек добро дође додатни порески приход. Очекивања ни једнима ни другима још нису испуњена.

Стигло прво рјешење

“У складу са примјеном Закона и у оквиру својих надлежности Пореска управа Републике Србије донијела је рјешење, којим су утврђене обавезе физичком лицу, послије спроведеног пореског поступка утврђивања поријекла имовине“, одговорила је Пореска управа Форбес Србији.

“Физичком лицу је утврђена пореска основица у износу од преко 170 милиона динара, на коју је примијењена стопа посебног пореза од 75%“.

Круг око првог грађанина Србије који је и званично зарађивао мимо евиденције порезника дуго се стезао. Пут дијелом трасира сам закон, а дијелом процјена ризика Пореске управе. Посао порезника је да најприје дођу до свих којима је у три узастопне године имовина порасла за више од 150.000 евра.

“Од укупног броја обрађених података Пореска управа је за 13.522 физичких лица утврдила да су у години, а највише у три узастопне календарске године, имала увећање вриједности за више од 150.000 евра“, кажу порезници.

“То истовремено не значи да су та физичка лица и опредијељена за поступак спровођења пореске контроле, већ да су та физичка лица увећала вриједност имовине којом располажу у посматраном периоду“.

Једноставно речено сасвим је могуће да међу њима има и грађана који су потпуно легално, без утаје пореза, стекли ту имовину. То ће, међутим, утврдити тек додатна контрола.

“Претходни поступак спроводи се сукцесивно, сагласно приоритетима Пореске управе који њен рад чине ефикасним и ефективним, а у складу са расположивим капацитетима“, одговарају у Пореској управи на питање када ће се и остали наћи у ужем кругу.

У овај број улазе и они за које су се упалили аларми порезника. Сва је прилика да је имовина у њиховом власништву расла много брже од прихода на рачуну и не могу је лако оправдати. Таквих је, како је Форбес Србија већ писао, тренутно 150.

“Пореска управа Републике Србије је, у смислу примјене Закона о утврђивању поријекла имовине и посебног пореза за 150 физичких лица спровела претходни поступак. У току је ажурирање података из екстерних база за 2023. годину у циљу идентификације нове групе физичких лица за које ће се спровести претходни поступак“, истичу у Пореској управи.

Први откривени и његови сљедбеници мораће и убудуће са више пажње да измирују порезе. Пореска ће их држати на оку.

“Физичка лица којима се утврде пореске обавезе, у складу са одредбама, биће окарактерисана као физичка лица са великим степеном ризика по поштовање пореских прописа, и у том смислу, са посебном пажњом ће се посматрати њихово законито и благовремено испуњавање будућих пореских обавеза“, појашњавају у Пореској управи.

Контрола може годинама уназад

Закон усвојен 2020. године пореским инспекторима даје одријешене руке да незаконито, односно неопорезовано, богаћење истражују колико год желе уназад. Нису ограничени уобичајеним роком застарјелости од пет година.

“Закон може да се примијени неограничено у прошлост, али ми не знамо колико уназад Пореска управа провјерава“, каже Немања Ненадић из Транспарентности Србија. „Постоји неколико спорних питања у вези са Законом. Ту је питање времена које се посматра. Хипотетички, нема ограничења по питању времена настанка обавезе, што је супротно одредби о застарјелости“.

Разликује се и сам концепт закона. Како Ненадић истиче, власт га је најављивала као антикорупцијски, што он, по његовом мишљењу – није.

“Када се виде одредбе закона, види се да он није заиста антикорупцијски. Он је прије свега порески закон“, додаје Ненадић. „Да би био антикорупцијски, требало би да су приоритетни предмет контроле особе које обављају јавне функције или послове на којима могу да буду дио корупције. Али то није одређено никаквим критеријумима. Можда их Пореска управа има, али они нису објављени. Ми не знамо како су дошли до тих 150 људи. То не значи да то није добро урађено, ми само не знамо по ком принципу је урађено“.

Ненадић још додаје да би ефекат био већи када би се примјењивао са другим прописима.

“Сами ефекти су сасвим сигурно мањи него што су били најављени. Вјерујем да би што прије требало разматрати примјену Закона о поријеклу имовине и додатном порезу са прописима који регулишу контролу прихода и имовине јавних функционера као и оним који регулишу одузимање имовине“, закључује Ненадић.

Шта држава може да уради с новцем првог обвезника

Средства наплаћена од посебног пореза припадају буџету Србије. Да би се стекла представа о коликим износима је ријеч, провјерили смо да ли се нека ставка овогодишњег рачуна може покрити обавезом само једног обвезника.

Од 127,5 милиона динара могли би се покрити предвиђени трошкови изградње дипломатско-конзуларног представаништва у Канбери. За ову годину ова ставка носи 117,5 милиона динара. Пројекат Партнерство за локални развој, који води Министарство државне управе и локалне самоуправе ове године кошта 116,7 милиона динара. Скоро да би било новца и за овогодишње трошкове реконструкције моста на граничном прелазу – Скелани. У 2024. години за ову ставку је намијењено 134 милиона динара.

Буџет с нестрпљењем чека сљедећег обвезника посебног пореза, а јавност би радо да сазна макар ко је све био на списку контроле.