he dubrovnik plat.jpg

Република Српска треба да, уколико Хрватска електропривреда (ХЕП) крене у међународни арбитражни спор у којем би Рудник и термоелектрана (РиТЕ) Гацко требало да јој исплате 100 милиона евра и затезне камате, узврати противтужбом, сматрају добро упућени у ову проблематику.

Подсјећамо, ХЕП тражи од Гацка исплату поменутог износа на име обештећења по основу улагања у изградњу ове термоелектране почетком 1980-их година.

С друге стране, стручњаци истичу да би Српска у својој противтужби могла да тражи да јој Хидроелектрана (ХЕ) Плат код Дубровника, а која је дио хидросистема Требишњица, надокнади преузету и ненаплаћену електричну енергију од 1994. године.

Идеју о противтужби у етер је вратио Радован Вишковић, предсједник Владе РС.

"Ако Хрватска не жели договор, онда ће добити тужбу за хидроелектрану Дубровник, која је знатно већа од њихове за Гацко", казао је Вишковић, одговарајући на питање како коментарише намјеру Хрватске да тужбом добије око 200 милиона КМ.

Премијер је том приликом позвао Хрватску да се постигне договор без тужби.

Исто очекује и Лука Петровић, генерални директор "Електропривреде Републике Српске".

У разговору за "Независне новине" Петровић је истакао да су свјесни проблема са којим се суочава РиТЕ Гацко, али и да знају чиме располажу у случају "Плат".

Подсјећања ради, Хидроелектрана Плат код Дубровника или ХЕ Дубровник, како је још зову, грађена је као дио система три хидроелектране Требиње, Требиње 1 и Требишњица.

Ова хидроелектрана је задња на сливу ријеке Требишњице и налази се у двије државе: Босни и Херцеговини и Хрватској, при чему су брана, вјештачко језеро и дио цјевовода у БиХ, док су остали дијелови постројења у Хрватској. За потребе рада ХЕ користи акумулацију Билећког језера и ријеке Требишњице, док је сам захват воде остварен изградњом бране Горица. Изградња овог постројења завршена је 1965. године. Све је регулисано тако да постоје четири агрегата, два на брани Гранчарево и два на Плату. Договором двије државе, тада је предвиђено да 78 одсто произведене електричне енергије са тих агрегата припада БиХ, данас Српској, а 22 одсто Хрватској.

Међутим, проблеми су, баш као и у случају РиТЕ Гацко, почели током рата.

Први човјек ЕРС Лука Петровић наводи да је хрватска страна тада узела једнократно половину струје која се производила у Плату, а да нису узели предвиђених 22 одсто из хидроелектране Требиње 1.

"У преводу, када би се све сабрало, од 1. новембра 1994. до данас, то су огромне количине електричне енергије, које се мјере преко седам терават-сати (ТWх)", појаснио је Петровић, не желећи да говори о томе колико је Српска изгубила у новцу и колико би могла да тражи евентуалном тужбом.

"Све је у фази мирног рјешавања. И једна и друга страна ће сигурно исцрпити све могућности да се то тако ријеши, јер знамо да арбитража исцрпљује и финансијски и временски. Вјерујем да ће нова управа ХЕП-а имати разума и слуха да се оба проблема ставе на сто и ријеше", казао је Петровић за "Независне".

Уколико ХЕП не пристане на договор, противтужба је најадекватније рјешење, сагласан је и Млађен Мандић, бивши правобранилац БиХ.

"Улагање Хрватске у Гацко у потпуности је исто као улагање БиХ у Дубровник. Мислим да је доста више да малтретирају БиХ. Значи, Словенија и Хрватска само подносе тужбе за улагања која су била за вријеме СФРЈ, па су након распада они нашли неке правнике и кренули да подносе тужбе или захтјеве за штету. По мени, то није ни морално ни правно основано, зато мислим да БиХ и Република Српска треба да бране своја права и да на могућу тужбу одговоре противтужбом", рекао је Мандић.

Истог мишљења је и адвокат Исмет Велић.

"Досад се нисмо тако постављали и тако реаговали, иако имамо и те како примјера и спорова који би били подобни за арбитражу, посебно кад сви око нас то раде, без обзира на то да ли имају основа или не", казао је Велић за "Независне новине".

О овом случају било је говора и претходних година. Још 2008. године тадашњи премијер Републике Српске Милорад Додик, након неуспјелог договора да са Хрватском озваничи изградњу хидроелектране Дубровник 2, рекао је да хрватска страна опструише пројекте из Српске и да са њима жели да ријеши сва отворена питања.

"У то улази и дуг од око 200 милиона КМ, за колико је Република оштећена јер је Хрватска од 1994. године, умјесто 30 одсто енергије из Плата, себи преусмјерила 50 одсто", казао је тада Додик.

Након тога, поново је актуелизовано питање изградње ХЕ Дубровник 2, а 2012. године у Бањалуци тадашњи премијери Републике Српске и Хрватске, Александар Џомбић и Радимир Чачић, договорили су формирање заједничке компаније за изградњу те хидроелектране, у вриједности од 170 милиона евра и са капацитетом од 300 мегавата.

Ипак, пројекат који је требао да буде готов за три године, никада није реализован.