245978.jpg

Музеју Херцеговине у Требињу поклоњено је више вриједних предмета из заоставштине Властимира Братa Павловића, пјесника и некадашњег главног уредника Гласа Требиња.

Владимира Ларма и Михаило Павловић, кћерка и син Властимира Павловића, посјетили су ову установу културе и поклонили им предмете из заоставштине свог оца и дједа Михаила Павловића.

Поклон чине укоричени бројеви Гласа Требиња из периода 1959-1964. године, када је Брато Павловић био уредник тог листа.

Они су требињском музеју поклонили и одликовања свог дједа Михаила Павловића.

Међу тим одликовањима је сребрни војнички орден Карађорђеве звијезде са мачевима, Споменица рата за ослобођење и уједињење 1914-1918, Орден југословенске круне петог степена, Орден бијелог орла петог степена, Медаља за храброст "Милош Обилић“, Орден Светог Саве петог степена, Ђурђевски крст трећег степена /Царска Русија/, Спомен крст Првог свјетског рата /Румунско одликовање/, Ратни крст Чехословачке Републике и беџ са двоглавим орлом и штитом са четири оцила.

Музеју су поклонили и оригинална документа и указе о тим одликовањима, добровољачко увјерење и ратна фотографија Михајла Павловића са свим одликовањима.

Из Музеја су захвалили потомцима Властимира Павловића за вриједне и значајне поклоне.

Властимир Павловић рођен је у Требињу 1928. године и један је од прве генерације новинара и књижевника на овом простору након Другог свјетског рата.

Радио је Требињу као главни уредник Гласа Требиња и у неколико редакција у Сарајеву, а школовао се у Требињу, Мостару, Сарајеву и Београду.

Умро је 1974. године, у 47. години у Сарајеву, а сахрањен је у родном Требињу.

Објављене су му збирке пјесама "Сјећања", "Равница неба", "Вирови", "Девојчица поступака" и "Паника огледала", као и збирке пјесама за дјецу "Сребрни водопад" и "Звон-звонке пјесме" и проза за дјецу "Скок са куле" и "Први лов".

Његове пјесме уврштене су 1976. године у "Антологију послијератне босанскохерцеговачке лирике" Ивана Кордића, као и у збирку "Врт дивљих ружа - послијератно босанско херцеговачко пјесништво" Јосипа Остија 1989. године.