Поводом три године од упокојења блаженопочившег епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија, вечерас је у Културном центру Требиње промовисано друго издање књиге владике Атанасија „Аскетика“.
Епископ западноамерички Максим каже да је ова књига збирка предавања владике Атанасија из Париза, гдје је провео четири године.
„Атанасије је 1968. године, послије одбране доктората на подстицај оца Јустина отишао у Француску и током четири године боравка тамо предавао је аскетику на институту Светог Сергија. Ти париски дани су врло занимљиви, јер је те године у Паризу дошло до великих културних и друштвених промјена. Атанасије је у Паризу био монах, литург и професор. Има нечега јако дирљивог у томе како он под париским небом, тамо неким студентима у Кримској улици говори о тајнама подвига. Отац Захарије, који је данас у Манастиру Светог Јована Претече у Енглеској, каже да је Атанасије када би се студенти повукли, увече читао молитве које му је слао отац Јустин. Атанасије је аскетику увијек доживљавао као дио антропологије, што се може видјети у овој књизи, а антропологија је била само поглавље христологије“, рекао је владика Максим.
Отац Милорад Средојевић је рекао да се ова књига појавила у 'вунено вријеме', у којем нам дође као лијек за душу.
„Свједоци смо да се деценијама пуцало у срце и душу овог народа и оваква литература и овакве књиге нас усправљају и подижу. Задатак сваке књиге је да човјека натјера на размишљање, а у ових 130 страница сабрано је много тога што треба да знамо. Ова књига владике Атанасија нас враћа нама самима и долази у право вријеме“, додао је отац Средојевић.
Он је истакао да је владика Атанасије снажна и епохална личност.
„Када се посматра живот и рад једног мислиоца, филозофа, пјесника, богослова, обично се гледа у ком времену је живио и шта је радио, какав је његов ехо на средину, на прилике и неприлике. Владика Атанасије је личност огромног ауторитета, снажна, епохална личност, толико је стварао и радио да нема области у којој се није одредио. Његове мисли и стваралаштво се налазе у свјетским језицима, руском, енглеском, грчком, француском“, навео је отац Средојевић.
Шта Ви мислите о овоме?