Извоз електричне енергије, производа који смо прошле године највише пласирали у иностранство, драстично пада, док је инвестирање у нове електране скоро никакво.
Едхем Бичакчић, предсједник Регионалног огранка Међународног савјета за велике електричне системе (СЕЕРЦ), казао је за "Независне новине" да извоз више није тако атрактиван као што је био прошле године.
"Берзанске цијене су сада око 60 евра по мегавату електричне енергије. Тренутно је извоз могућ и пожељан, али не даје такве ефекте као што су били прошле године. У 2023. години била је солидна зарада од електричне енергије, биле су високе цијене и то је био прелазни период", навео је Бичакчић.
На питање да ли губимо корак због мањег извоза, Бичакчић одговара да губимо и да се очекује да ће БиХ због мање производње бити приморана да више увози електричну енергију.
"Корак губимо јер немамо инвестиција унутар електропривреда у Требињу, Сарајеву и Мостару, које не праве нове производне објекте. У Мостару су, додуше, кренули и вјерујем да ћемо ускоро имати велики соларни парк и вјетропарк у погону. Мора се што прије ићи ка декарбонизацији. Неке су процјене да ми морамо правити 120 мегавата годишње да бисмо до 2035. године само пратили оно смањење емисије ЦО2 што смо потписали са Енергетском заједницом, а ми смо још далеко од тог циља. Ипак, приватни сектор показује завидну живост и мислим да ће они у томе успјети. Оно што је још проблем јесте да не знамо како ће се поједине локалне заједнице гријати у наредном периоду, као што су Тузла и Лукавац. Они се грију на отпадну топлоту од Термоелектране Тузла. Када погасимо те блокове, као што смо рекли да хоћемо, чиме ће се гријати ти централни системи који су масовни и добро развијени? Нека алтернатива се мора направити", нагласио је Бичакчић.
Да је дошло до драстичног пада извоза електричне енергије показују и подаци Управе за индиректно опорезивање БиХ за први мјесец ове године.
Тако се у овим подацима види да је у јануару ове године извезено електричне енергије за 74.244.782 КМ, док је у истом периоду прошле године извезено струје за 158.631.267 КМ.
Амер Јерлагић, стручњак за енергетику, истакао је да се није десио планирани инвестицијски циклус у барем двије од три електропривреде у БиХ.
"'Електропривреда БиХ' и 'Електропривреда РС' су веома мало, па готово незнатно улагале у нове објекте. Ради се нешто, али великих, капиталних пројеката није било. 'Електропривреда ХЗ ХБ' изградила је вјетропарк Месиховину и хидроелектране Мостарско блато и Пећ Млини, тако да су то већ неки значајнији пројекти који су се десили у овој електропривреди. У посљедњих 20 година се није десио инвестицијски циклус који се требао десити, и то прије свега у 'ЕП БиХ' изградњом Блока 7 у Тузли и Блока 8 у Какњу, хидроелектрана Врандук, Јањићи, Мустиколина. Када је у питању 'Електропривреда Републике Српске', ниједан пројекат на ријеци Дрини није реализиран. Мислим да су ово основни проблеми који су задесили БиХ. Опрема, односно стари блокови су били при крају животног вијека. Није се десила модернизација, односно реконструкција и сада трпимо посљедице те ситуације да, осим Станара, немамо ниједног великог капиталног пројекта у БиХ", објаснио је Јерлагић.
Он истиче да је производња електричне енергије из угља у БиХ већа од 70 одсто, да се преко ноћи не можемо одрећи ове сировине, те да ће процес декарбонизације ићи неким својим током.
"Како се буду гасили термокапацитети, тако ће обновљиви извори енергије надомјестити ту карбонску производњу електричне енергије из термоелектрана, али је евидентно да ћемо увозити доста електричне енергије већ ове године, те се не можемо тако олако одрећи ни термокапацитета. Иако је потребно да се декарбонизација смањи до 2035. године, увјерен сам да ће термокапацитета у Босни и Херцеговини бити и послије 2040. године", закључио је Јерлагић.
Шта Ви мислите о овоме?