"Оно што сам прије могао купити за 20 марака сад не могу ни за 50". "Неки дан сам у трговини узела нешто мало воћа за дјецу и платила 18 КМ". "Сваки пут кад идем у куповину на артиклима је нова цијена".
То су изјаве троје Бањалучана које смо јуче питали каква су њихова искуства током куповине и да ли су цијене за њих прихватљиве. Наши саговорници кажу да им је због поскупљења догорјело до ноката.
Со на рану им, истичу, додаје то што надлежни фокус стављају само на цијене хљеба, у жељи да се, како тврде, скрене пажња са поскупљења осталих производа, као што су месо, воће и поврће, млијеко, зачини, слаткиши, грицкалице, средства за хигијену, гориво, итд.
Или, да будемо још конкретнији, проста рачуница из нижег разреда основне школе показује нам да ако би, рецимо, хљеб појефтинио за 30 фенинга, уштеда домаћинства које дневно користи једну векну мјесечно би износила свега око девет марака. Или, поједностављено, оним што у мјесец дана уштедите не можете купити ни килограм меса.
"Месо је толико поскупјело да се ја не могу начудити. Или, рецимо, пасту за зубе сам донедавно плаћао око двије КМ, а иста та паста данас кошта скоро три марке. То је поскупљење од 50 одсто. О чему ми овдје причамо? Испаде да нам је за живот потребан само хљеб", љутито одговара један Бањалучанин.
Примијетили су и у Удружењу грађана "ТоПееР", које се бави заштитом потрошачких права, да нам нове цијене стижу преко ноћи.
"Ми смо до сада радили анализу са десет производа и било је нелогично. Једна је цијена ујутру, сутрадан друга. То смо прво примијетили на чоколадама, на рижи, послије тога на млијечним производима. Имам утисак да се свако јутро прави нова калкулација цијене за скоро 40 до 50 производа у једној самопослузи", рекла је за "Независне новине" Снежана Шешлија, извршна директорица Удружења "ТоПееР".
Лично сматра да би сличне активности требало да се воде не само за хљеб, већ и за све производе које грађани користе.
"Не видим разлику између сапуна и хљеба", поручује Шешлија.
Економиста Славиша Раковић у изјави за "Независне новине" каже да се проблем када је ријеч о цијенама највише огледа у томе што поскупљује храна, односно лична кућна потрошња.
Раковић сматра да ресорно министарство, односно Влада Српске, није показало искрену одлучност да се обрачуна са високим цијенама.
"Најгоре је што уопште не проучавају гдје то настаје. Мора се знати у ланцу гдје настаје повећање цијена. Најбоље мјере би предузели када би уопште знали шта се дешава", каже Раковић.
А шта се дешава потрошачи су већ видјели: након повећања минималца цијене су почеле да скачу непредвидивом динамиком. Штавише, талас поскупљења био је видљив и прије тога.
Према посљедњим доступним подацима Републичког завода за статистику, између децембра 2022. и децембра 2023. године поскупјели су рижа, хљеб, тјестенина, јунетина, телетина, свињетина, пилетина и бројни остали производи.
Све указује на то да ће, када стигну подаци за јануар и фебруар ове године, списак ових производа бити драстично дужи.
Шта Ви мислите о овоме?