Студија спроведена на више од 99 милиона људи и из Аустралије, Аргентине, Канаде, Данске, Финске, Француске, Новог Зеланда и Шкотске потврдила је неке нове детаље о вакцинама против ковида 19.
Како преноси Гардиjан, ради се о највећој студији досад у којој је установљено да постоје две нуспојаве, неуролошки поремећај и упала кичмене мождине, али су оне и даље јако ријетке, те су добробити вакцине још увијек далеко изнад ризика од компликација.
Истраживачи који раде као дио Глобалне мреже података о цјепивима употријебили су анонимне електронске здравствене податке како би упоредили стопе 13 болести мозга, крви и срца код људи након што су примили цјепиво Фајзер, Модерна или АстраЗенеца са стопом која би се очекивала од тих стања у становништву пре пандемије.
Студија је с високим нивоом тачности потврдила познате везе између цепива мРНА (Фајзер и Модерна) и ријетких нуспојава миокардитиса (упала срчаног мишића) и перикардитиса (упала танке опне која прекрива срце). Такође је потврдила Гиљем-Бареов синдром, приликом ког имунолошки систем напада нерве, и тромбозу церебралног венског синуса (врста крвног угрушка у мозгу) као ријетке нуспојаве повезане с цјепивом АстраЗенеца.
Али нова ријетка нуспојава, акутни дисеминирани енцефаломијелитис, упала и отеклина у мозгу и кичменој мождини, такође је идентификована у анализи података као повезана с цепивом АстраЗенеца. Налази су објављени у међународном часопису Ваццине.
Професор Џим Батери, један од водитеља Глобалне мреже података о цјепивима, рекао је да је откриће подстакло истраживаче да независно потврде нуспојаву довршетком друге студије, овај пут анализирајући засебан скуп података од 6.8 милиона Аустралијанаца који су примили цјепиво АстраЗенеца.
Та студија је потврдила претпоставку и открила и другу компликацију, упалу кичмене мождине.
Они су нагласили да за ретке нуспојаве свакако нико не може да зна док се вакцина не испроба на милионима људи.
Ризик од миокардитиса и даље много већи након инфекције ковидом
Докле је довело одлагање имунизације?
Подсјетимо, наша земља је на прагу епидемија великог кашља и морбила. У Београду је пријављена епидемија морбила, али је ситуација и даље под контролом.
За вријеме трајања пандемије ковида у скоро четвртини земаља свијета је прекидана или одлагана имунизација ММР вакцином, а у великом броју земаља дошло је до значајног пада обухвата. Током 2020. и 2021. године у Србији су регистроване најниже вриједности обухвата ММР вакцином у посљедњих 20 година. Обухват овом вакцином у другој години живота у 2020. години износио је 78,1%, а у 2021. години свега 74,8%. Обухват другом дозом, прије уписа у први разред основне школе, у 2021. години износио је 85,8%.
Обухват овом вакцином у другој години живота у 2022. години је био 81,3%, а прије уписа у први разред основне школе 89,5%. Прикупљају се подаци о обухвату ММР вакцином у 2023. години. Циљне вриједности обухвата треба да износе 95%, како би се спријечила циркулација узрочника у популацији и оболијевање, преноси Б92.
Шта Ви мислите о овоме?