Свети Симеон Богопримац или Симеон праведни, који се прославља данас, хришћански је светитељ и сматра се заштитником дјеце.
У вријеме цара мисирског Птолемеја Филаделфа (309. п. н. е. – 246. п. н. е.) започело је превођење Библије са јеврејског на грчки језик. Приликом превођења, Симеон је дошао до дијела у коме пророк Исаиа каже: „Ево Дјевица ће затруднити и родиће сина“. То је збунило Симеона, па је узео нож да избрише ријеч Дјевица и замијени је рјечју дјевојка. У том тренутку се Симеону јавио анђео Божији и задржа га од његове намјере, објаснивши му да је пророчанство истинито и да је тачно записано.
Вјесник Божији му је још рекао да по Божијој вољи неће умријети док не види Месију рођеног од Дјевице, да би се увјерио да је све тачно и истинито. Праведни Симеон се обрадовао гласу са неба те је оставио пророчанство неизмијењено и захвалио се Богу што га удостојио да доживи и види обећаног.
Симеон је већ био много стар када га је Дух Божији обавијестио да ће Дјевица Маријау храм донијети Исуса. Он је одмах отишао у храм и по ореолу око њихових глава је препознао Марију и Исуса.
“И благослови их Симеон и рече Марији матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. И теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца“, (Лк. 2, 25-34).
Старац Симеон је узео Христа на руке и замолио Бога: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасење Твоје“ (Лк 2, 29-30).
Тиме се испунило обећање Божије, да свети старац неће умријети док својим очима не види Месију. На тај догађај чекао је веома дуго и најзад када је дочекао мирно је предао своју душу Господу, у 360 години овоземаљског живота.
Тропар:
Радујсја благодатнија Богородице Дјево, из тебе бо возсија солнце правди, Христос Бог наш, просвјешчајај сушчија во тмје: веселисја и ти старче праведниј, пријемиј во објатија свободитеља душ наших, дарујушчаго нам воскресеније.
Колике се славе на небу удостојио св. Симеон Богопримац, који је држао Спаситеља свијета на својим рукама, показује се јасно у житију св. Петра Атонског, који се обиљежава 12. јуна.
Као војвода, Петар је заробљен у боју, окован и бачен у тамницу, у граду Самари на обали риеке Еуфрат. Тамнујући, Петар се са сузама молио Св. Николи да умоли Бога за њега, те да се ослободи тамнице, завјетујући се уз то да ће се сав посветити Богу. У сну му се јавио Св. Никола и рекао му да се он молио Богу за њега, но да Бог одлаже његово ослобођење зато што је и раније давао сличан завјет Богу па га није одржао. И још га је посавјетова да се моли Св. Симеону Богопримцу, „који је много моћан пред Богом, и стоји близу престола Божијег заједно са Пресветом Дјевицом Маријом и Св. Јованом Претечом“.
Петар је послушао савјет Св. Николе и почео је да се молити Св. Симеону. Тада му се поново јавио Св. Никола, али овога пута заједно заједно са Св. Симеоном, и то не у сну него на јави.
Петар је видио Симеона - дивна по изгледу, свијетла у лицу, одјевена у одежде старозавјетног свештеника, са златним жезлом у руци.
Св. Симеон је рекао Петру: „Хоћеш ли испунити завјет и бити иноком /самац/“? Петар је одговори: „Да, господару, с Божијом помоћу“. Тада је Симеон својим жезлом додирнуо Петрове окове и они су се растопили као да су били од воска. Отворила су се тамничка врата и светитељи су извели Петра из тамнице.
Манастир Светог Симеона Богопримца
Налази се на врху брда у сјеверном дијелу Катамонаса, једног од најугледнијих области савременог западног Јерусалима, у Израелу.
Овдје се налази и гробна јама у којој је Свети Симеон био сахрањен.
Мошти Светог Симеона налазе се у Задру, у цркви Светог Шимуна.
У 13. вијеку непознати крсташ је бродом преносио мошти из Свете земље у Венецију. Код Задра га је захватила олуја па се склонио у луку. Ту се крсташ разболио и убрзо је умро. Тако су мошти Светог Симеона остале у Задру. Године 2010. је дио моштију предат делегацији Јерусалимске патријаршије и пренесен је у Свету земљу.
Молитва за мало дијете
О Господе силни, помилуј и спаси!
И пламичак овај смрћу не угаси!
Дјетенце је ово ко пламичак свијеће,
А буре су свјетске и по звијезде страшне;
Слабачак се огањ под пепео преће
А под Твоју руку човјечије душе.
Кад се воде дигну и дођу до гуше,
И пламен се смањи, и огањ овлажи,
О Господе спаси, смилуј се, ублажи!
Тако Давид пророк Теби се мољаше
Мада он буктиња голема бијаше,
А нејако дијете у подножју неба
И од злобне жеље болно се колеба
И од злобне мисли заболи га глава,
Сваки вјетрић злобе њега раслабљава.
Угасло би брзо од вјетрова бурни’,
Да ти не спасаваш, Помагачу журни.
О Господе, и сад помилуј и спаси,
И пламичак овај смрћу не угаси!
Молитвама, Боже, Твог старог љубимца,
Симеона светог, дивног Богопримца.
Шта Ви мислите о овоме?