Prazan novcanik.webp

Подизање минималца са 700 КМ на 900 КМ било је, испоставља се, одскочна даска за нова поскупљења свакодневних животних намирница у Српској.

То може посвједочити свако ко је од почетка ове године, па и посљедњих мјесеци претходне, ишао у маркете или друге трговине, у намјери да напуни свој фрижидер.

Готово да не постоји намирница, она основна животна, која није поскупјела, а ако баш желимо ићи сликовито, рећи ћемо, на примјер, да је цијена бурека и производа у пекарама отишла горе за тридесетак фенинга, да на рафовима у тржним центрима ни пиво више није оно што је било (наравно у смислу цијене, јер је скупље од 10 до 40 фенинга), као ни производи за личну хигијену.

Заборавити у овој ситуацији месне производе било би сулудо, јер се са садашњим цијенама по килограму, некада могло купити и двоструко више.

Грађани нису поштеђени ни када су у питању цијене становања, а ако у обзир узмемо само примјер Бањалуке, постало је готово незамисливо да се у овом тренутку нађе стан на издавање за мање од 500 КМ, наравно, плус трошкови режија.

Онима који су подстанари додатан удар на новчанике је поскупљење боравка у вртићима, а неке је затекла објава да су поскупјеле и ђачке екскурзије (случај из Приједора).

Гдје год да се грађани окрену, фактички их чекају нови намети, а да је то неоправдано, сагласна је чак и Зора Видовић, министарка финансија Републике Српске.

"Мислим да је сасвим реалан овај минималац који је утврђен, али је апсолутно неосновано повећање цијена у било којем сектору, из разлога што минималац још није исплаћен за све. Вјерујем да и Министарство трговине РС већ врши контроле повећања цијена", поручила је Видовићева.

Да се цијене неоправдано дижу, сматра и премијер Радован Вишковић, који је рекао да ће Инспекторату РС бити наређена брутална контрола свих оних који неоправдано повећавају цијене робе, производа и услуга, а правдају то повећавањем минималца.

"Не може се десити да је у Српској млијеко скупље него у Италији и слично. Дакле, хоћемо да видимо шта је разлог", казао је Вишковић.

Одговарајући на поруке, прво Видовићеве, а онда и на упит "Независних новина", из Министарства трговине РС навели су да контроле цијена и поскупљења не врши ово министарство, већ само да прате ситуацију и предлажу мјере.

"У наредном периоду планирано је ажурирање и унапређење важећих уредаба", навели су из Министарства, додајући да је Влада РС у четвртак, 8. фебруара, у циљу пружања подршке најрањивијим категоријама становништва, донијела закључак о донацији 500.000 кг брашна и пакета основних животних намирница из интервентних набавки.

Када је у питању Инспекторат РС, нису нам одговорили да ли су добили наредбу из Владе РС да крену у ригорозније контроле, али су навели да су републички тржишни инспектори од почетка 2024. године извршили око 500 контрола у различитим областима надзора.

"У тим контролама изречене су казне од око 130.000 КМ", навели су из Инспектората, из којег су додали да је у протеклом периоду евидентиран мањи број случајева када је у питању прекорачење марже у промету робе те марже за течне нафтне деривате.

А док се надлежни очигледно играју глувих телефона, јер се у одговорима не може пронаћи оно што занима све грађане, а то је - када ће и да ли ће доћи до појефтињења намирница - потрошачи упозоравају да грађани трпе драстичан удар на џепове.

"Нису сви послодавци ни исплатили нови минималац, а трговци су већ стигли да повећају цијене", каже Јован Василић, предсједник Удружења потрошача "Звоно" из Бијељине.

Истиче и како је став надлежних да су грађани у праву, довољан разлог да се реагује.

"Потрошачи само могу да коментаришу, да се чудимо и крстимо, јер ми не учествујемо у формирању цијена. Трговцима је добро дошло повећање минималца, као да им је неко намјестио. Али, ко ту профитира, у мањој мјери трговци, али највише буџет Српске", рекао је Василић.

Економисти, са друге стране, тврде да су трговци склони да злоупотријебе перцепцију да су поскупљења робе и услуга неопходна.

"Баш као и у вријеме скока цијена хране и енергената на свјетском тржишту, и тада су повећали цијене више него што је било оправдано. Слична атмосфера се ствара и подизањем минималне цијене рада. Влада је одабрала метод одобравања помоћи тамо гдје се утврди да привредни субјекти трпе, а алтернативно системско рјешење би било смањење доприноса у одређеном проценту, које би било преусмјерено на раст зарада", каже Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету у Палама.