Циркулација Атлантског океана креће се тачки без повратка, а научници су остали шокирани налазима нове студије којом се прогнозира брзина потпуног колапса када се до ње дође.
Користећи моделе и пређашње податке, стручњаци су развили систем раног упозорења о слому Атлантске меридијалне циркулације, огромног система океанских струја кључних у одржању глобалне климе.
Открили су да је циркулација на путу бурне промјене, која се није десила више од 10.000 година и могла би да има ужасне посљедице по велики дио свијета.
Атлантска меридијална циркулација, која обухвата Голфску и друге снажне струје, својеврсна је морска покретна трака која са собом носи топлоту, угљеник и храњиве састојке из тропских предјела ка арктичком кругу, гдје се хлади и тоне у дубину океана.
Ово струјање помаже дистрибуцији енергије широм планете и на неки начин модулира људски изазвано глобално загревање.
Али тај систем се сада све брже распада, највише због убрзаног топљења Гренландских глечера и арктичке ледене плоче што доводи до уливања огромних количина свјеже слатке воде у море која спречава тоњење сланије, топлије воде са југа.
Циркулација је од 1950-их ослабила за 15 одсто и на најслабијем је нивоу у протеклих хиљаду година.
До сада, међутим, није било консензуса о томе колико је тачка слома близу. Према једног прошлогодишњој студији до тога ће доћи између 2025. и 2095. године, а британска метеоролошка служба наводи да су "велике, рапидне промене циркулације мало вјероватне у 21. вијеку".
Колапс за мање од 100 година
У новој студији, објављеној у часопису Сајенс адвансис (Сциенце Адванцес), тражили су знакове у нивоу салинитета на јужном делу Атлантског океана, између Кејптауна и Буенос Ајреса.
Симулирајући промене током периода од протеклих 2.000 година на моделу глобалне климе, открили су да споро слабљење може да доведе до изненадног колапса у мање од 100 година и то са катастрофалним последицама.
Закључак истраживање је да резултати дају "јасан одговор" о томе да ли је изненадна промјена могућа.
"Ово су лоше вести за климатски систем и човечанство јер је смо све до сада сматрали да је тачка без повратка теоретски концепт", наводи се у студији, преноси РТС.
Последице би биле огромне. Ниво Атлантског океана би порастао за метар у неким подручјима, што би поплавило многе градове. Влажне и сушне сезоне Амазоније би замијениле мјеста и потенцијално гурнула тај већ нарушени екосистем преко његове тачке пуцања.
Температуре широм свијета би се неконтролисано мијењале, а јужна хемисфера би постала још топлија. Са друге стране, Европа би се "охладила" и имала много мање падавина.
Шта Ви мислите о овоме?