Гусле се не слушају због музике него као литургија, каже у интервјуу за РТС гуслар Миљан Миљанић. Додаје да су млади људи који су спознали копчу са прецима, од анимозитета према гуслама, у својој тридесетој години постали њени највећи љубитељи. Сматра да су музички и пjевачки израз код гусала ствар душе.
У вриjеме када се вjештачка интелигенција уплиће у разна креативна занимања, поставља се питање може ли и да гусла боље од човjека и да замиjени оштар и динамичан звук гусала.
Народни гуслар и пjевач Миљан Миљанић је скептичан. Сматра да у тој борби овај древни инструмент неће бити поражен, јер како каже, гусле су апсолутна импровизација и није довољно да само научите технику.
Иако су страни трендови, страна музика и забава заузели музички простор код нас, Миљанић каже да гусле не треба да буду ништа друго него оно што су биле кроз виjекове.
Одговарајући на питање може ли вjештачка интелигенција да "пише" за гусле, Миљанић истиче да је музички и пjевачки израз код гусала ствар душе. Гусле су једини инструмент који је компликовано савладати, јер није довољно да само научите технику.
"Можете да научите да гуслате као ја, али ако то буде копија Миљана Миљанића, нико неће хтjети да слуша."
"Добар гуслар мора да има врхунски гласовни потенцијал и да буде вjешт што се тиче технике гуслања. Импровизација не значи слободу да било како гусла – него адекватан музички израз у паузама које ће да наговиjесте како ће гуслар да саопшти други стих." Навео је примjер да се не може пjесма "Смрт мајке Југовића" пjевати као "Косовски бој", гдjе динамика мора да буде другачија.
Борба за гусле трајала деценијама
Посебност пjевања уз гусле препознао је Унеско и оне су 2018. године уврштене на листу нематеријалне културне баштине.
"Извиjесно вриjеме био сам на мjесту предсjедника свих гуслара Србије и борба је трајала још од тада, последњих тридесетак година. Хвала богу да смо успjели да се изборимо за нешто што припада гуслама. Успjели смо да гусле као нематеријално благо – свjетско, да као српски национални инструмент доведемо на ниво поштовања и статуса који припада гуслама. Постављала су се питања што се репертоара тиче – неке су пjесме биле неподношљиве за многе медије, за многе структуре друштва – данас су неки умни људи из најзначајније организације која штити нематеријално свjетско благо – Унеско, препознали гусле“, рекао је Миљанић, који се безмало читав живот бави гуслама.
Подсjећа да се гусле спомињу у Давидовом псалмима више од 50 пута. Питање је да ли су то и такве гусле, али углавном, ми смо наследници те идеологије гусала која баштини српску националну културу кроз пjесму и стих и слушајући гуслара ви можете да се наслушате и поезије и спознате историјска збивања.
Баш због тога, како каже, гусле су добиле почасно мjесто као трећа или четврта нематеријална ствар код Срба које штити свjетска баштина.
Лично мислим да би то требало да буде гарант поштовања гусала као наше светиње, а не да се на гусле гледа само као на музички инструмент, јер гусле нису само то, напомиње Миљанић.
Гусле су као литургија
"Ако ће човjек само да слуша гусле због музике, не треба тиме да се бави. Треба одмах да одустане од тога. Понављам да су гусле као литургија, као нешто што је много значајније. Ми саопштавамо најзначајније догађаје у нашој историји", каже Миљанић.
Према његовим риjечима, захваљујући гуслама значајан број наших историјских личности и догађаја сачували смо од заборава.
"Управо то је била улога гусала кроз виjекове", подвукао је Миљанић.
Кад се оде на литургију, некима је досадно, али ако човjек полази искрено да се помоли – њему није досадно, тако је и са гуслама, упоредио је Миљанић и додао да је важна копча са прецима.
Од анимозитета до љубитеља гусала код младих
"Онај човjек који нема копчу са прецима, са традицијом, са културом, са нашом епском поезијом – готово да и не треба ту да се нађе".
"Очевидац сам да су млади људи имали анимозитет према гуслама, а у својој тридесетој години су постали највећи љубитељи гусала и публика долази само зато што су спознали копчу између предака и њих самих. А та копча је напоузданија преко гусала и наше традиције и епске поезије“, рекао је Миљанић.
Гусле су нашле мjеру српског језика
Неки историчари тврде да је и цар Душан говорио безмало у десетерцу. О значају овог народног инструмента говори и податак да су гусле биле присутне на двору Стефана Првовjенчаног, али и на вjенчању цара Душана.
"Није случајно Вук Караџић сарађивао са најумнијим главама тога времена, сакупљајући нашу епску поезију која је сјајна у свом изразу. Гусле су нашле мjеру српског језика и могло би се рећи да српска епска поезија кao најсавршенија поезија", каже Миљанић.
"Душу" гусала препознали су и научници, Пупин и Тесла, а повезује их гуслар Петар Перуновић Перун, који је био њихов гост у Њујорку.
Тесла са гусларом Перуном: Гусле су најјача сила да освоје душу Србину
"На Пупинов позив, током Великог рата, долази гуслар Петар Перуновић, Пупин га је уводио у овалну собу, водио на Колумбију, направио му читав низ дешавања на Сорбони. Али Петар Перуновић воли Теслу и каже Николи Тесли, који је већ доста повучен: Ја бих да се с вама видим, а Тесла му одговара – Ви, увиjек!“
Перуновић долази са гуслама у народној ношњи код Тесле у хотелску собу у дио који је служио као научникова лабораторија. Сjедне и гусла: Издржао је док нисам почео да гуслам Старог Вујадина, е онда је он почео да плаче, устао је, прво је грлио мене, онда је грлио моје гусле, онда је љубио моје гусле и рекао је: Гусле су најјача сила да освоје душу Србину!
Гуслари су "извођачи радова“ – то су људи који кроз звук обогаћују стих и шаљу изузетне поруке које добијају на тежини самим тим што се пjевају уз гусле.
Од почасног мjеста на двору до "ад акта"
Почетком 20. виjека гусле су имале фантастичан статус на двору Карађорђевића. На Коларчевим универзитету 1923. године одржала се утакмица гусала, данас бисмо то назвали фестивалом гусала, гдjе су се такмичили најпознатији гуслари и почасни предсjедник тог жирија је био краљ Александар Карађорђевић, навео је Миљанић.
Побjедник те утакмице добио је почасно мjестo на двору да буде дворски гуслар, када долазе стране делегације.
Тај континуитет је погубљен у периоду од 60 до 70 година, понајприjе из идеолошких разлога и гусле су стављене "ад акта", али је статус враћен 2018. године.
Од Србије до Аустралије
Да гусле руше баријере, потврђује и његов боравак у Аустралији.
"Носталгија је кључна риjeч, присутна је и код праунучади. Сви лиjепо живе, снашли су се, али им је у души српски народ и српски обичаји. Радост је кад видим да пола сале чине млади људи. Што даље, то је традиција присутнија", примиjетио је Миљанић.
"Све у свему, гусле су српски национални инструмент ма гдjе оне биле", закључио је Миљан Миљанић.
Шта Ви мислите о овоме?