Четири убиства потресла БиХ у свега десетак дана, ко је заказао?

БиХ је у претходне двије седмице апсолутно централна тема у регији, али, нажалост, ни по чему добром.

Посљедња у низу црних вијести која је потресла јавност јесте убиство Амре Кахримановић, угоститељице из Тузле, коју је, наочиглед гостију и радника у њеном локалу, упуцао полицијски службеник, а који, према тврдњама, у том тренутку није био на дужности.

Наставак је ово трагичних десет дана у БиХ, који су почели у недјељу, 28. јануара, у Сарајеву, када је убијен деветнаестогодишњи Фарис Пендек, а настављени са још два тешка убиства 30. јануара и 4. фебруара, у Добоју и Бањалуци, када су настрадали Саша Кулишић и Звонимир Стефановић, за чија убиства су ухапшене њихове партнерке.

Четири убиства широм БиХ у свега десет дана постављају неколико питања: да ли је нешто труло у овом систему; да ли се нешто могло урадити да се ове трагедије спријече; због чега се овакве ствари догађају све чешће и, оно што је најбитније, да ли грађани имају разлога за страх?

"Медији су ти који преносе све до детаља, односно сваки грађанин има све информације о убиствима, а мислим да управо то ствара страх код људи, који је сасвим оправдан", казала је једна Бањалучанка, која додаје да је јесте страх.

Бањалучанка Сања В. каже да нема повјерења у надлежне, јер је чак, као што је то случај у Тузли, и полицајац осумњичен да је упуцао жену усред тржног центра.

"Умјесто да они буду на страни грађана, те да их штите, што им је у опису посла, свједоци смо тога да је полицајац пуцао на суграђанку у Тузли. Вјерујем да никоме није свеједно кад чује тако нешто, многи грађани се не осјећају сигурно, јер више не знају шта могу доживјети на улици, у кафићу или било гдје друго", рекла је Сања.

"Све више осјећам страх због недавних догађаја и све чешћих убистава. Свако јутро када уђем на портале прочитам да се нешто страшно догодило. Све више страхујем за себе и своју породицу. Мислим да се никада ово није дешавало овако често", навео је Андреј из Бањалуке.

Неки од грађана сматрају да се овдје ради и о пропустима друштва у цјелини, и да насиље, без обзира на то у ком облику било, треба да се пријави на вријеме.

"Ми као појединци често затварамо очи пред насиљем и ријетко ко од нас се одлучује да пријави било какав облик. То, нажалост, даје вјетар у леђа потенцијалним насилницама, који су често и повратници. Такође је потребно мијењати систем у смислу веће превенције, како би се проблем 'сасјекао'. А ако се већ појави, онда радити са жртвама на њиховом оснаживању", истакла је Александра Т.

Новинарка Бранкица Спасенић, која годинама пише о црној хроници, истиче да четири убиства у неколико дана јесу поразна за државу са овако малим бројем становника. Ипак, она сматра да се сви ови случајеви тешко могу посматрати збирно и да се на основу тога може доносити закључак да је неко "заказао".

"Што се тиче убистава у Сарајеву и Тузли, ту би се могло полемисати о овом аспекту. Према досадашњим сазнањима из истраге, у овим случајевима осумњичени починиоци су жртве убили ватреним оружјем, мучки и безобзирно. По ко зна који пут у БиХ доводи се у питање како овакви профили личности уопште имају оружје, да не говорим о томе да је за злочин у Тузли осумњичен полицајац. У најмању руку је поразно сазнање да је то особа на коју смо до јуче требали рачунати да ће штитити наше животе и имовину", каже Спасенићева.

Када је ријеч о случајевима у Добоју и Бањалуци, она подсјећа да се ради о некој врсти породичне/партнерске патологије.

"Дјела су починиле жене, хладним оружјем, и колико ми је познато, немају кривичне досијее да би се могло говорити о неком 'системском пропусту'", додала је она за "Независне".

Радислав Јовичић, стручњак за безбједност и бивши министар унутрашњих послова РС, каже да је у сва четири случаја једино добро то што су починиоци одмах ухапшени.

"Битно је да тај систем није заказао, али мене брине овај социјални аспект, да се у врло краком року десе свирепа убиства, нешто из страсти, нешто из користољубља, а нешто из личних интереса, чији мотив није још утврђен. Али, сигурно је да је нешто у овом друштву заказало, да ли социјални моменат, превише насиља у средствима јавног информисања, фрустрације због незапослености или нечег другог, нешто од тога", наводи Јовичић за "Независне новине".

Оно што Јовичић посебно истиче као проблематично, јесте да се чини како су грађани "постали жељни лоших вијести".

"Да ли су нас преплавиле те лоше вијести, да ли је и то један од утицаја на људску психу да се тако реагује, да ли је жеља за неким нереалним и необјективним животом од стране тих младих људи који су починили такве гнусне ствари, и да ли све што се дешава у свијету и код нас утиче на младе људе - питања су која преовлађују нашим друштвеним простором", казао је Јовичић.

Посматрајући и истражујући овакве трагедије, социолози кажу да су узроци у политичким, економским, социјалним, културним и моралним аспектима једног друштва.

"Друштво је у кризи, становништво је сиромашно, систем није уређен, моћ је изнад закона, дио младих и бораца немају егзистенцију, такође, дио и оних који су запослени доживљавају неугодности (мањи постотак). Природно је да се у њима јавља фрустрација и револт на то. На то се додају ови модерни узроци, а то су технологије, виртуелни свијет, који је људе одводио од реалности", каже Душко Вејновић, професор социологије на Универзитету у Бањалуци.

Он је сагласан да је рјешење превентивно дјеловање у смислу пријаве свих врста насиља, те пооштравање казни за починиоце.