Неколико десетина власника земљишта на подручју Требиња изгубили су своје парцеле у судским процесима које су покретала двојица локалних адвоката, подносећи тужбе и предлажући један другог за правног заступника оних који живе ван БиХ, а за које су потом тврдили да их не могу пронаћи, што је био начин да њихови клијенти упишу власништво на основу одржаја, односно коришћења земљишта у дужем периоду.
Ово је за еТрафику потврдило више саговорника, који су испричали да су тек након пресуде сазнали за тужбе због којих су остали без земљишта у процесима о којим нису били обавијештени, иако не живе далеко од Требиња и не би требало да их је тешко пронаћи.
Због овога је против адвоката Драгана Шкулетића и Мома Турањанина поднесена кривична пријава, у којој се наводи да су очигледно налазили клијенте сувласнике непокретности гдје су остали сувласници имали пребивалиште или боравиште ван територије БиХ. Њих двојица су се у више десетина тужби појављивали као тужилац и правни заступник тужене стране, као и да је познато да су раније дијелили канцеларијски простор те да блиско сарађују.
“С намјером стицања путем судских одлука неприпадајућег права физичким лицима, покретали су парничне поступке у десетинама случајева предлажући у тужбама за привременог заступника један другог. Супротно ставовима заузетим да се на сувласништву не може стећи одржај, јер је сувласник несавјестан и зна да има још сувласника некретнина, исходовали су одлуке на основу признања или након проведеног поступка пред првостепеним судом на које се нису жалили”, наводи се у кривичној пријави.
Нису се жалили на одлуке
Даље се додаје, да нису намјеравали да се жале на првостепене одлуке јер су знали да ће одлуку укинути другостепени или врховни суд.
“Када су поступали као постављени заступници лица непознатог боравишта нису имали овлаштење од лица да не улажу правне љекове. Ни у једном предмету нису улагали жалбу, што један, што други, а били су обавезни, као привремени заступници постављени од стране суда, да улажу жалбе и воде бригу о правима лица која су заступали”, наводи се у кривичној пријави.
Један од власника који тврди да је на овај начин преваром остао без земљишта је Есад Дилберовић са пребивалиштем у Коњицу, граду удаљеном 204 километра од Требиња, а којег наводно нису могли да лоцирају. За пресуду је сазнао посредно и то преко пријатеља у Требињу, а онда кренуо у правну битку. Поднио је прво тужбу за њено поништење, а потом против адвоката кривичну пријаву.
“Парцелу у селу Зубачке Убле на којој сам прије рата изградио кућу добио сам на поклон од свог пријатеља и послодавца Звонимира Браце Шумана и ту сам направио кућу, плаћао порез, имао струју, воду, све како иде. А сад сам изгубио све у некој тужби за коју нисам ни знао, а као власник се уписао Блажо Вучуревић, син човјека који је земљиште продао мом послодавцу”, каже Дилберовић за еТрафику.
Говори да га нико није потражио да га обавијести о тужби, а све је утолико сумњивије зато што његова адреса постоји у катастарским књигама и онај ко је хтио да га нађе, могао је то да учини за неколико минута.
“Појавио сам се пред РУГИП-ом и посвједочио да је земљиште моје, приложио документацију. Чак је и Брацо Шуман свједочио да ми је поклонио земљиште. Комисија то није уважила, али јесте другостепена, која је наредила да се понови поступак, али поново је донесено исто рјешење и то у року од 15 дана. Зато сам подигао кривичну пријаву против адвоката и жалио се на поновљено рјешење, а тужио сам и Вучуревића пред судом”, каже Дилберовић.
За тужбу и пресуду у којој је остао без имовине тврди да је сазнао случајно, прошле године, због чега је провјерио у земљишним књигама и потврдио да је власништво пренесено на сувласника земљишта без његовог знања. Пресуду је писао судија Драган Пузић, против којег се тренутно води дисциплински поступак, што нам је потврђено у Основном суду у Требињу.
Породица остала без 5.800 квадрата земљишта
На тужбу се спрема и Звонимир Шуман који каже да је он лично остао без 2.800 квадрата земљишта на истом локалитету, али да су идентичну ситуацију доживјели и његов брат, сестра и блиска рођака, који су остали свако без 1.000 квадрата.
“Први сам тамо купио земљу, а након мене се направило 167 викендица. Закон раније није допуштао да се купи парцела већа од 500 квадрата, а како сам ја купио пуно више, исцијепали смо земљиште на више парцела и више власника. Прије годину дана сам сазнао да се нешто дешава и да сам остао без земљишта. Имао сам приватних проблема, преминула ми је супруга, па нисам се тиме бавио. Али сада и ја планирам да подносим тужбу”, каже Шуман.
Нису провјераване ни адресе у БиХ
Адвокат Дин Тешић чија је канцеларија специјализована за експропријације, некретнине и банкарство, и који заступа Дилберовића, каже да је, према стању списа, очигледно да није дошло до улагања жалбе у судском поступку који је вођен, као и у сличним другим поступцима кад су постављани заступници по службеној дужности лицима која се налазе у иностранству, и то често без нужних провјера адреса у БиХ. Разлог подношења кривичне пријаве, каже Тешић, је тај што је улагање жалбе била обавеза привремених заступника.
“Сада је на надлежном тужилаштву да утврди да ли је дошло до почињења кривичног дјела злоупотреба повјерења. Окружни суд у Требињу је заузео јасан став да сувласник не може бити савјестан када има јасна сазнања да постоје други сувласници на непокретности. У том случају, не може ни доћи до стицања власништва одржајем непокретности. Савјесност је нужна. Како су сувласници били уписани у власничке књиге, чији су подаци доступни свима, и јавни су, та чињеница јасно искључује савјесност Вучуровића”, каже Тешић.
Да је дошло до улагања жалбе, Окружни суд у Требињу или Врховни суд РС по ревизији би овакву одлуку укинуо, тврди Тешић. До улагања жалбе није дошло у поступку и његов клијент је, заједно с другим лицима, остао без свог власништва на вриједној непокретности.
“Фрапантно је, дешава се нашим клијентима из иностранства, да у поступку излагања власништва непокретности долази до констатовања да некретнине припадају трећим лицима. Због ових кривичних дјела, поднесена је такође кривична пријава против одговорних лица у Подручној јединици Републичке управе за имовинско-правне послове Требиње, па скрећемо пажњу власницима непокретности, који имају боравиште ван БиХ, да провјере у јавним књигама да није дошло до промјене власништва њихових непокретности без правног основа”, тврди Тешић.
Дисциплински поступак против судије
Слично се догодио у Требињу 2019. године, када су сувласницима некретнина Мухамеду и Миралему Алечковићу, који су живјели у Требињу на познатим адресама, постављен правни заступник Турањанин у тужби коју је поднио Шкулетић. И ову пресуду је потписао исти судија, Драган Пузић. У Основном суду су нам навели да је одлучио у 23 пресуде на које никада није уложена жалба.
Кажу да је код њих у посљедњих десет година вођено 309 парничних поступака по правном основу „утврђења и укњижбе“, што не значи да се сви поступци односе на утврђивање права својине одржајем, због неутврђеног боравишта власника или сувласника.
“У посљедњих пет година када је био задужен судија Драган Пузић, евидентирали смо да се од укупно 66 поступака њих 26 односи на утврђивање права својине одржајем, због неутврђеног боравишта власника или сувласника. Од 26 таквих предмета у 23 је усвојен, а у три случаја је одбијен тужбени захтјев. У једном случају је донесено рјешење о прекиду поступка због смрти тужиоца. Уложене су три жалбе и двије ревизије. У два случаја је другостепени суд преиначио, а у једном случају потврдио првостепену одлуку. У једном ревизијском поступку укинута је другостепена, а потврђена првостепена одлука, а у другом случају се ревизија одбија. Против судије Драгана Пузића се код Уреда дисциплинског тужиоца води дисциплински поступак који још није окончан правоснажном одлуком”, рекли су нам у суду.
Турањанин недоступан, Шкулетић одбацује оптужбе
Адвокат Момо Турањанин, упркос томе што смо га више пута позвали телефоном, није се јављао на наше позиве. Јавио се Шкулетић који је одбацио све оптужбе и навео да не зна ништа о кривичној пријави.
“Воде се поступци против лица којима је непознато пребивалиште, који не учествују у самом поступку и то је уобичајено. Они никада нису остали без својих некретнина. Аутоматски, својим појављивањем, имају могућност да се тај поступак понови. Никада нису ништа изгубили. Ако их нема, онда је то начин да се изједначи правно и фактичко стање. Имовина људи који су у иностранству и не брину о њој, не обрађују је и не користе, да се омогући да је купе или у судском поступку стекну они који испуњавају услове за одржај. У 99 одсто случајева, људи су испунили право на одржај. То је све регулисано законом”, каже Шкулетић за еТрафику.
Говори да нема никакве одговорности адвоката, а чак и ако је поднесена пријава, сматра да се ради о неразумијевању поступка. Каже да је таквих случајева до сада имао, вјероватно колико и сви други адвокати, те одбацује сваку одговорност да постоји било каква намјера да се неко оштети или да су адвокати радили против интереса странке коју су заступали.
На питање да ли дијели канцеларију са Турањанином, каже да не дијели, да је то био случај у прошлости, када је почињао са радом и није имао свој простор.
“Никада нисмо имали заједничку канцеларију. Док сам био у процесу отварања, користио сам неколико мјесеци његову канцеларију, то је било негдје 2005. или 2006. године. Све колеге адвокати раде на оваквим случајевима, а никада се није десило да смо признали неки тужбени захтјев да је ишло на штету странке. Та кривична је смијешна, али свако има право да је подноси. Прави се ујдурма тамо гдје је нема. Немам појма, чуо сам да је био неки колега који је нешто причао слично, али нисам обраћао пажњу на то, јер се није радило о нечему што сам сматрао битним нити кредибилним”, каже Шкулетић.
Шта Ви мислите о овоме?